Podzemni prolaz kod Palate Albanija – dvostruko je više grafita nego lokala. Ni milimetar slobodnog prostora na zidu.
Pokušavali su zakupci lokala da reše taj problem, ali bezuspešno. Kada god se grafit ukloni, preko noći osvane drugi.
„Dok ste rekli keks dođite preko noći pa ćete videti kako se to radi. Stalo je išarano, ja onda uzmem onaj sprej pa čistim jer je sramota dolaze tu mušterije vide to“, rekla je Nada Gašić, zakupac lokala.
Za neke su grafiti umetnost, a nekima – vandalizam i žvrljotina. Iako je zakonom zabranjeno, najčešće ih vidimo na zgradama i u podzemnim prolazima.
U Beogradu se nekoliko privatnih firmi bavi skidanjem grafita sa zida. Cena zavisi od površine na kojoj je crtež, ali potrebno je da se izdvoji od 1.000 pa do čak 15.000 evra.
Građani često zovu, ali odustanu kada čuju cenu, kažu u jednoj firmi. Najteže se skidaju grafiti sa starih zgrada.
„Zato što je u pitanju stara fasada, nije mermer, i poroznije je dosta, te zgrade nisu održavane, to se ispere sa kompresorom i mašinama, da se sačeka da se osuši, pa opet da se ponovi proces jer što je duže delovao grafit, on je dublje ušao u površinu“, priča Zlatan Ratković iz firme za uklanjanje grafita.
Postoji antigrafit zaštita i propisano je da je investitori koriste. Ipak, ta zaštita nije potpuna, već samo olakšava posao pri skidanju grafita.
Grad je prošle godine izdvojio oko milion evra samo za skidanje grafita sa javnih površina. Time se bave zaposleni u Gradskoj čistoći.
U jednoj smeni dve ekipe mogu da uklone grafite sa tri fasade, odnosno sa 150 kvadratnih metara. Ali, grafita je mnogo više.
Gradska čistoća je ove godine očistila oko 12 hiljada kvadratnih metara fasada i zidova, što je i godišnji prosek. Na teren izlaze po prijavi, a kako bi očistili zid od grafita, potrebno je da temperatura bude viša od 15 stepeni.
„Grafiti se najčešće pojavljuju i nakon nekog vremena na istim mestima, to su najčešće površine u centralnim gradskim opštinama, podzemni prolazi, često ih ima na spomenicima kulture. Građani mogu platiti uklanjanje grafita i sa ovih površina ali se to naplaćuje kao vanredna usluga i plaća se po cenovniku sa sajta gradske čistoće“, izjavila je Marija Anrijašević iz JKP Gradska čistoća.
Pisanje grafita je zabranjeno, za razliku od murala koji mogu da se postave uz određene dozvole. Potrebna je ne samo dozvola vlasnika objekta na kom će mural biti oslikan, već i Sekretarijata za stambeno-komunalne poslove i Komisije Sekretarijata za kulturu, kome treba da se dostave sadržaj i skica. Ukoliko se mural radi na celoj fasadi, potrebna je skela, a onda i druge dozvole.
Ali, borba sa grafitima je mnogo teža, pa građani mogu da se obrate i opštini, a ona će posao ugovoriti sa Čistoćom.
Kazna za vlasnike objekta koji ne uklone grafit je 50 hiljada dinara, iako ga oni nisu naslikali, dok je za one koji ih crtaju manja kazna – od 5.000 do 20.000 dinara. Izgleda da je visina kazne takva da malo koga može da odvrati od te navike.
(RTS)