Moonwalk ili backslide, popping, disko ili brejkdens, svakako, Majkl Džekson je korak pretvorio u sopstveni telesni autogram. Njegova suština nije u prenaglašenoj fizičkoj akciji, već u gotovo opsesivnoj kontroli pokreta, na način na koji kretanje izgleda krajnje lako.
„Tajna tog pokreta je upravo u tom prahu, Mesečevom prahu, u iluziji da čovek stoji u mestu, a zapravo se kreće, ide kao unpred, a zapravo se kreće unazad, on se bukvalno na engleskom zove ‘klizeći korak unazad’. To je pokret koji malo ljudi koristi u koreografijama, već se koristi u podsećanju na lik i delo Majkla Džeksona. Što se mene tiče, koristio sam ga više puta, ali to nije moj fah plesanja“, kaže plesač i koreograf Ivan Mileusnić.
Ivan Mileusnić, naš višestruko nagrađivni plesač i koreograf smatra da je prepoznatljivost razlog što je u današnjoj praksi postao referenca.
Sa druge strane, moonwalk su na sceni plesali mnogi. I Čarli Čaplin, kažu i Dejvid Bouvi, Džefri Danijels, Džejms Braun.
Koristili su ga u filmovima, reklamama. Nije mu odoleo nijedan žanr osim belog baleta i visoke umetnosti.
„Mi imamo svoje zakone, klasični balet gde je velika disciplina, spada u najteže, najzahtevnije i time ima svoje okvire. Nema mesta za improvizaciju. Nekom inovacijom možemo da unapredimo klasičan balet u smislu tehnike. Možda će neko da iskoristi taj pokret u režijima i šouima, ali neće biti gradivo u baletu, jer je izmišljen sedamdesetih, a balet je otišao napred“, objašnjava baletski umetnik i koreograf Konstantin Kostjukov dodajući da nikada pokret nije nazvao moonwalk, već isključivo pokret Majkla Džeksona.
Kostjukov, smatra da je, sa druge strane, Džeksonova zasluga za prepoznatljivost koraka nemerljiva.
Nemerljiv je i uticaj koraka na pop kulturu, kao i na društvo svih generacija, nacionalnosti, rodne i etničke pripadnosti.
(RTS)