Danijel Kaneman, izraelsko-američki psiholog preminuo je mirno u sredu, navodi se u saopštenju Univerziteta Prinston, na kome je predavao od 1993. godine. Njegova partnerka Barbara Tverski – udovica Amosa Tverskog i profesor psihologije na Univerzitetu Stanford – rekla je da porodica ne želi da otkrije mesto ili uzrok smrti.
Kaneman je autor svetskog bestselera Misliti, brzo i sporo, koja je umnogome doprinela razbijanju mita da je ponašanje ljudi vođeno racionalnim donošenjem odluka, već da je često zasnovano na instinktu.
„Deni je bio gigant na tom polju“, rekao je Eldar Šafir, bivši kolega sa Univerziteta Prinston u saopštenju. „Mnoge oblasti u društvenim naukama jednostavno nisu bile iste otkako je on stupio na scenu. Mnogo će nam nedostajati.”
Kaneman je rođen u Tel Avivu 1934. godine, dok je njegova majka bila u poseti svojoj široj porodici, ali su se posle par meseci po njegovom rođenju vratili u Pariz gde su živeli. Šest godina kasnije, dok je Kaneman završavao prvi razred, nacisti su okupirali Francusku.
Njegov otac, hemičar istraživač, je odveden, ali je potom pušten, a porodica je pobegla u neokupirani deo Francuske i ostatak rata provela skrivajući se. Otac mu je umro 1944, a dvanaestogodišnji Kaneman se preselio u Palestinu pod britanskom vlašću sa svojom majkom dve godine kasnije, neposredno pre stvaranja države Izrael.
Studirao je matematiku i psihologiju na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu, a zatim je stekao doktorat na Berkliju, proučavajući statistiku, psihologiju vizuelne percepcije – zašto stvari izgledaju onako kako izgledaju – i kako ljudi komuniciraju u grupama.
Zatim se sa 27 godina vratio na Hebrejski univerzitet da predaje statistiku i psihologiju i započeo svoje čuveno partnerstvo sa Amosom Tverskim, takođe profesorom psihologije na Hebrejskom univerzitetu.
Godine 2002, šest godina nakon smrti Tverskog, Kahneman je dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju za svoje modele kako je intuitivno rasuđivanje manjkavo na predvidljive načine.
Kaneman i Tverski preoblikovali su oblast ekonomije, koja je pre njihovog rada uglavnom pretpostavljala da su ljudi „racionalni akteri“ sposobni da jasno procene izbore, kao što su koji automobil treba kupiti ili koji posao odabrati.
Istraživanje ovog para fokusiralo se na to koliko je donošenje odluka oblikovano podsvesnim hirovima i mentalnim prečicama koje mogu iskriviti naše misli na iracionalne, ali predvidljive načine.
„Imao sam ograničene ambicije, nisam težio velikom uspehu“, rekao je Kaneman za Gardijan 2015. „Bio sam veoma vredan, ali nisam očekivao da ću biti poznati psiholog.“
Danijel Kaneman je započeo svoje nagrađivano istraživanje kasnih šezdesetih. Da bi povećao razumevanje načina na koji ljudi donose ekonomske odluke, on se oslanjao na kognitivnu psihologiju u odnosu na mentalni proces koji se koristi u formiranju odluka i izbora. Njegovo istraživanje o donošenju odluka u uslovima neizvesnosti rezultiralo je formulisanjem nove grane ekonomije – teorije perspektive.
(RTS)