Da li će film promeniti svet. To je zapravo i naziv filma o Miši Radivojiću koji je zatvorio Beldoks. Pa, kažite mi, da li film i koliko menja svet?
– Pa, u svakom slučaju jeste. Prvo, iz jednog jednostavnog razloga, zato što je u stvari prvi put se dešava da vi u jednom veku vidite ceo prošli vek u pokretnim slikama. Druga stvar, te pokretne slike vas prate ne samo na medijima, nego one su stalno pored vas, na vašim telefonima, na bilbordima.
Svuda oko vas je nekakav izmišljeni treći svet koji u stvari vi negde ne živite, ali čim informacije stvarno prihvatate i koje, čini mi se, loše utiču na vaše životno raspoloženje.
Dakle, izuzetno je važno da u ovom ataku, u stvari, slika sa svih strana i preko interneta i na ulici i bilo gde ostalo, vi dođete i imate svoj izbor.
Kako ste u vašem filmu opisali veliki stvaralački opus Miše Radivojevića?
– Pre svega Sinša Cvetić, producent David Bajić i ja, smo negde započeli, krenuli u istraživanje. I to istraživanje je kao nekakav, kako da kažem, jedan predivan osjećaj da vi prolazite ne samo kroz filmove Miše Radivojevića, nego prolazite kroz čitav jedan vek koji živi Miša Radivojević i vidite koliko je on u svakom trenutku svog života težio slobodi filmskog izraza, koliko je tragao i eksperimentisao, koliko je bio provokativan, koliko je bio bezobrazan, što bi rekle moja baka ili moja mama, prema vremenu u kome je živeo.
I koliko je ta njegova provokacija dovela do toga da i mlađe generacije reditelja, gledajući njegove filmove i pod uticajem njegovih filmova, se okreću ka traganju, ka slobodi filmskog izraza, ka jednom istraživanju filma, koje onda dovodi do toga da to postane jedno iskustvo koje menja film, a i taj film menja svet oko nas.
Koliko ste se Vi lično, kao reditelj menjali od Sivog doma do danas? Koliko ste se menjali Vi, koliko tehnologija, koliko sve ono što se vrti oko filma?
– Sve se promenilo. Pitali su me više puta da li je Sivi dom moguć danas. Rekao sam, pa, nije moguć iz jednog jednostavnog razloga. Mi smo imali dovoljno vremena da mislimo. S druge strane, imali smo filmsku traku. Ona je na neki način usporavala naš rad, ali je nama davala malo više vremena na razmišljanje.
Danas se serije rade tolikom brzinom da sam ja siguran da će se za par godina televizijska serija raditi u rial tajmu. Dakle, glumci će pričati i odmah će se sve direktno prikazati na televiziji.
Dakle, to ubrzanje, nažalost, kao da preskače ono što je u stvari najvažnije u umetnosti, a to je obeležje, a to je misao, to je smisao koju daju svi oni koji umetnost oblikuju i stvaraju.
Vratimo se malo u prošlost. Vaš otac je slikar i profesor Fakulteta likovnih umetnosti, Miloš Bajić. N nedavno je u Galeriji ‘Rima’ otvorena izložba posvećena njegovim apstraktnim delima. U decembru će biti otvorena izložba u Galeriji Matice srpske. Šta će sve posetioci moći da vide i saznaju o njemu?
– Porodica Bajić, moja sestra Darija, moja unuka Miloševa, mi pripremamo pored ove dve izložbe i monografiju Miloševu. Sava Stepanov je kustos, ali i jedan od onih koji pišu za ovu monografiju.
Pokušavamo da na najbolji mogući način u ovom vremenu podsetimo na stvaralaštvo Miloša Bajića, ali ne kroz sentimentalan odnos prema njemu, nego da jednostavno u vremenu koje je prošlo, sada se ponovo preispituje njegovo slikarstvo. Njegovo slikarstvo koje je zaista kretalo od jednog apstraktnog slikarstva, da je on počinjao i bio prvi apstraktni slikar, a taj period upravo je i u Galeriji Rima i možete videti tokom čitavog meseca. Imate priliku da vidite deset slika koje su u stvari početak same apstrakcije.
Početkom decembra u Galeriji Matice srpske biće organizovana i retrospektivna izložba Miloša Bajića, koja će biti propraćena i monografijom, velikom monografijom koju izdajemo.
Sa takvim životnim i filmskim iskustvom kako bi glasio vaš životni moto?
– Moto možda je najbolji duhoviti moto iz filma Balkanska pravila, gde jedan akter kaže drugome „Nekome je život majka, a nekome maćeha“.
(RTS)