Debitantski roman Toma Henksa baca novo svetlo na filmsku industriju i njegov odnos prema poslu

Debitantski roman dvostrukog dobitnika Oskara, Snimanje još jednog velikog remek-dela (The Making of Another Major Motion Picture Masterpiece), inspirisan je njegovom filmskom karijerom.

Dugogodišnja filmska karijera dovodi do zamora i može dovesti do gubitka zainteresovanosti za posao, navodi Tom Henks u intervjuu za Bi-Bi-Si.

„Ponekad jednostavno morate da imate i neki drugi izazov kako biste probudili svoju maštu“, objašnjava poznati glumac.

Šezdesetšestogodišnji Henks otkriva da je „uvek“ pisao „u ovom ili onom obliku“. Njegova zbirka kratkih priča, Uncommon Type, objavljena je 2017. godine i prodata je u više od 234.000 primeraka u Velikoj Britaniji.

Već naredne godine počeo je da piše roman na 448 strana. „Pisao sam između snimanja filmova, pisao gde god sam bio, pisao sam u avionima, pisao sam kod kuće, pisao sam na odmoru, pisao sam u hotelskim sobama, pisao sam vikendom kada nisam radio“, kaže Henks.

Sud kritike

„Nije fer“, priznaje glumac, što je njegov debitantski roman objavljen bez uobičajenog recenziranja i obijanja pragova izdavača, dok se drugi pisci muče.

Ali ne oseća potrebu da se izvinjava jer, kako kaže, zna da će knjiga na kraju „živeti i umreti na osnovu sopstvene sposobnosti da zabavi i prosvetli publiku“.

Međutim, reakcije kritičara na Henksovo Snimanje još jednog velikog remek-dela bile su prilično mlake.

Književni kritičar Sandej tajmsa, Dejvid Sekston kaže da nas „Hanks podučava kako se snimaju filmovi“, kao i da mu je stil pisanja „staromodan“. Tim Adams kritičar Obzervera navodi da „opisuje rutinu Holivuda, ali mu nedostaje sposobnost da udahne život likovima“.

Henks tvrdi da ga ne uznemiravaju kritike jer ga je posao „filmske zvezde“ naučio da može da „podnese“ svačiji sud.

Pogled iza filmske kamere

Roman govori o snimanju multimilionskog akcionog filma o superherojima i opisuje celokupnu glumačku postavu, uključujući ekscentričnog reditelja i uobraženog i veoma opstruktivnog glavnog glumca koji stalno ometa i odlaže snimanje.

„Ne mogu svi svakog dana snimanja filma da budu u vrhunskoj formi“, napominje Henks.

„Imao sam muke pokušavajući da budem profesionalac na snimanju kada mi se privatni život raspadao na milion načina, a od mene se očekivalo da tog dana budem duhovit, šarmantan i pun ljubavi – a to je bila poslednja stvar koju sam mogao da osećam u tom trenutku.”

Međutim, Henks se ponosi time što na snimanje uvek stiže na vreme. „Nezamislivo je da se na snimanju filma neko igra sa vremenom, ili dužinom snimanja, ili budžetom, To je kardinalan greh u filmskom biznisu“, naglašava glumac.

„Ne biste verovali“, dodaje, „koliko ljudi zna da mogu da se izvuku od ove obaveze, i govore im da mogu da se izvuku, jer navodno nose film na svojim plećima.“

Zaista, u knjizi Henks opisuje glumce koji su „plačljive bebe, psihičke olupine, notorni alkoholičari, zavisnici od narkotika… i više od nekoliko svađa među zvezdama“.

U romanu se pominje i seksualno uznemiravanje.

Ko mu je bio inspiracija? Naravno da se Henks samo osmehuje kada ga pitaju da navede imena.

U romanu se pojavljuje i Aston Vila, fudbalski klub engleske Premijer lige za koju Henks navija. Ali on ne planira da kupi klub, kao njegove kolege, holivudski glumci Rajan Rejnolds i Rob Meklini koji su 2020. kupili Reksam.

„Mislim da Reksam zauzima malo drugačije mesto na ekonomskoj skali od Aston Vile“, sa osmehom konstatuje Henks. „To je malo iznad mojih platežnih sposobnosti.“

Pa šta dalje? Bilo bi „lepo“ da napiše još jedan roman, ali sigurno se to neće skoro dogoditi zbog gustog rasporeda snimanja. Ali želja za pisanjem uvek postoji, kaže Tom Henks.

„To je jednostavno najbolji način da provedete vreme izvan druženja sa onima koje volite i koji vas uveseljavaju.“

(RTS)