Na pitanje o tome – je li teže bilo biti „ničije dete“ ili „zlatni dečko“, gost Beogradske hronike odgovorio je da mu je teže bilo u ulozi „zlatnog dečka“.
„Teže je bilo biti zlatni dečko jer nekako taj prvi projekt, drugi u stvari koji sam radio, baš smo ga tako nekako radili bez nekog dovoljnog predznanja, da nešto specijalno filozofiramo o tome, nego smo samo prosto radili to što nam je reditelj tražio od nas. Odnosno, mi smo sprovodili te neke radnje u nekim okvirima koji su nam bili zadati, tako da je bilo sigurno lakše raditi tad nego sad“, rekao je Murić.
Mladi glumac je govorio i o ljubavi prema glumi: „Mislim da se meni zapravo prvo desila gluma, pa onda se ja zapravo zaljubio u sve, u ceo taj svet koji je došao posle. Nekako nisam znao uopšte, pre nego što sam počeo da se bavim glumom, niti šta je gluma, niti šta je film, niti šta je pozorište, nekako. Stvarno sam se igrao kao klinac, do nekog perioda gde uopšte nisam razmišljao o tim stvarima, a onda kad se desilo sve to, shvatio sam da ja to volim da radim, da mi to dobro ide i nekako su to ljudi oko mene prepoznali, što mislim da je bio zapravo i ključni trenutak da ja poželim da se bavim time“.
U filmu Indigo Kristal, Murić je u ulozi koja se razlikuje od onih koje je do tada tumačio.
„Pa mislim, taj svet meni lično nije toliko blizak, ali mislim da je nekako našoj svakodnevnici jako blizak, tako da mislim da smo imali puno materijala iz sredine gde živimo da crpimo. Posebno ja sam iz neke dosta manje sredine gde se sve te stvari mnogo više primećuju i lakše se vide u društvu, nego ovde generalno gde je mnogo veći grad“, objasnio je glumac.
„Reditelj Luka Mihajlović je stvarno tome pristupio onako analitički, dugo se bavio svime time, da bi nekako došlo do tih nekih rešenja koje smo mi kasnije razumeli nekako svi zajedno. Baš smo imali duge probe na kojima smo sve to radili, objašnjavali sami sebi jedni drugima šta nije jasno, i nekako smo pristupili, ja mislim na pravi način toj temi“, dodao je.
Pokretač ili kočnica
Glumačka profesija je jedna od najizloženijih očima javnosti.
„To možda bude i veliki pokretač, a možda bude i velika kočnica, tako da se ja trudim da to koristim kao pokretač u svom radu. Više ne bih razmišljao o tome da je to sad neki javni posao, jer me to samo koči, više se bavim nekim pozitivnim stranama“, kaže Murić.
Glumčeva porodica živi u Zvečanu, gde je Denis i rođen.
„Situacija na Kosovu bi se najlakše mogla opisati rečju – neizvesnost. Stvarno i jeste tako. Neizvesnost je u svakom smislu te reči. Ne u smislu neke dalje budućnosti i perspektive, nego više nekih svakodnevnih aktivnosti, od toga da li ćete otići u školu, šta će vas probuditi ujutru za školu, da li alarm ili sirena za uzbunu. Da li ćete otići na taj čas, test hemije koji ste pripremali ili nećete, da li će roditelji morati da trče po tu decu… Svako jutro je novi izazov“, ispričao je Murić.
Murić je vlasnik većeg broja nagrada i priznanja. Govorio je o tome – koje mu je priznanje najviše prijalo.
„Pa iskreno, ova poslednja u Nišu, Naisa, stvarno, niti sam očekivao nagradu bilo kakvu za Zlatnog dečka… Mislim da tek polako shvatam šta je sve to, da se to nekako dešava sve. Ali mislim da je to dobar neki način da se prihvati to vremenom. Jer nekako, najveća nagrada je sve to što smo mi već radili. A kad dođu ta priznanja na kraju, naravno da znači puno, ali najveća nagrada je dobro urađen posao“, kaže Murić.
(RTS)