Dizajniran da obeleži stogodišnjicu njenog rođenja, muzej poseduje preko 1.300 eksponata, uključujući školski spomenar Marije Kalas, knjige i notne zapise, haljine u kojima je nastupala i fotografije, rekli su organizatori
„Velika diva, Marija Kalas, vraća se kući. Veoma smo ponosni na ovaj muzej na poseban način kombinuje tehnologiju i proživljeno iskustvo“, rekao”, rekao je gradonačelnik Atine Kostas Bakojanis.
Četvorospratna zgrada, u blizini trga Sintagma, iz dvadesetih godina prošlog veka je zapravo spomenik pod zaštitom, a u njoj se ranije nalazio hotel.
Danas, postaje muzej, a trebalo je više od decenije da se završi, što je koštalo oko 1,5 miliona evra.
Sa prikupljanjem predmeta za kolekciju počelo se još pre 24 godine, kada je grad nabavio neke eksponate na aukciji u Parizu.
„Ovo je muzej za sva čula“, rekao je Konstantinos Dedes, jedan od supervizora projekta.
Obilazak za posetioce počinje na drugom spratu, gde se najpre stupa na scenu dok Kalasova – prikazana kao silueta na sceni na zidu, peva ariju iz Belinijeve opere Norma.
Bio je to jedan od odlučujućih nastupa u slavnoj karijeri operske dive koja je trajala više od tri decenije.
Druga soba je posebna rekonstrukcija balkona Marije Kalas u Parizu, gde je jedno vreme živela. U pitanju je doživljaj koji uključuje noćni pogled na panoramu grada, zajedno sa zavesama.
Posetiocima je na raspolaganju i snimak umetnice dok drži kurs u muzičkoj školi Džulijard u Njujorku početkom 1970-ih.
„Ne morate da preterujete”, čuje se kako ona oštro kaže studentima, pozivajući ih da u svom nastupu iskoriste svoje lice i oči.
Među vrhunskim eksponatima kolekcije su lični foto album, njeno ogledalo iz garderobe i dioptrijske naočare, koje gotovo nikada nije nosila u javnosti.
Tu su i kutije šibica sa monogramima avio-kompanija i hotela gde je boravila na njenoj poslednjoj svetskoj turneji 1973-74, kao jelovnik sa sudbonosne venecijanske žurke 1957. na kojoj je Kalasova upoznala grčkog tajkuna Aristotela Onazisa.
Na kraju se razvela od svog supruga italijanskog industrijalca Đovanija Meneginija zbog Onazisa, koji ju je kasnije napustio da bi se oženio bivšom prvom damom SAD Džeki Kenedi.
Na desetine grčkih institucija i privatnih kolekcionara, među kojima su pokojni umetnici Alekos Fasijanos, Dimitris Mitaras i Panajotis Tecis, dali su doprinos novom muzeju, saopštili su čelnici Atine.
Neke od predmeta su poklonili Milanska Skala, Metropoliten opera, Teatro La Feniče u Veneciji i Arena di Verona, gde je Kalasova debitovala u Italiji 1947. godine, navodi se u saopštenju.
„Imali smo za cilj da šarmiramo one koji ne znaju ovu vrhunsku umetnicu i ne slušaju operu… i da im pomognemo da shvate šta je to učinilo da se toliko istakne“, rekao je dizajner izložbe Erato Kutsudaki.
Ulaznice koštaju 10 evra.
Rođena u Njujorku od roditelja grčkih emigranta 1923. godine, Sofija Sesilija Ana Marija Kalogeropulos živela je u Atini od 1937. do 1945. nakon što su joj se roditelji razveli.
Čim je moja majka uočila moje vokalne kvalitete, odlučila je da me pretvori u čudo od deteta. Ali čudesna deca nikada nemaju pravo, istinsko detinjstvo”, pisala je kasnije pevačica.
Zgrada u Atini u kojoj je kratko živela sa majkom i sestrom biće muzička akademija.
Nakon što je pohađala časove pevanja na Nacionalnom konzervatorijumu, debitovala je u Atinskoj kraljevskoj operi 1941. godine.
Penzionisala se posle nastupa na poslednjoj pozornici u Saporu u Japanu 1974. Umrla je u Parizu od srčanog udara 1977. godine, u 53. godini.
Njen pepeo je dve godine kasnije posut u Egejsko more.
Biografski film o Kalasovoj sa Anđelinom Džoli u glavnoj ulozi, pod nazivom Marija, trebalo bi da ima premijeru sledeće godine.
(RTS)