O tome šta je „sviftonomija“ i koliko je „tejlornomija“ donela američkoj ekonomiji, za RTS su govorili muzički kritičar Srđan Stojanović i vanredni profesor Ekonomskog fakulteta Igor Kovačević. Poznavaoci svetskih političkih i ekonomskih prilika kažu da ih ne iznenađuje što je, u konkurenciji gde su bili Vladimir Putin i Barbi, u uslovima rata u Ukrajini i Izraelu, upravo pop-pevačica Tejlor Svift ponela titulu ličnosti godine.
„To me nije iznenadilo, zato što je to više nego zaslužena titula koju je osvojila, zato što je ona pre svega muzički, ali i sociološki fenomen koji traje već 20 godina. Ima malo godina – 33 godine, a od 13. je na sceni. Ceo njen put, kako prezentira sebe i svoje pesme je matrica o tome kako treba raditi“, rekao je Stojanović.
Dodaje da Tejlor Svift nije nikada bila tipičan umetnik, već da je stalno napredovala, vodila karijeru sa roditeljima, komponovala, i išla iz faze u fazu – do te mere, i na takav način da to u istoriji muzike, kako tvrdi, to nije viđeno.
Sviftova je ove godine postala i milijarderka, retka autorka muzike koja je dostigla desetocifreni prihod, pridružujući se imenima poput Džej Zija (neto vrednost: 2,5 milijarde dolara) i Rijane (1,4 milijarde dolara). Za Tejlor Svift kažu da pokreće ekonomiju, i da obožavaoci troše u proseku 1.300 dolara za njen koncert.
„Muzička industrija, kao deo kreativnih industrija, značajno doprinosi ekonomiji jedne zemlje i pre svega se bazira na kreativnosti autora. Ono što mi vidimo kao koncertni spektakl ili festival, u stvari podrazumeva angažovanje velikog broja delatnosti. Učestvuje veliki broj kompanija i samim tim uticaj na ekonomiju je veliki, što podrazumeva multiplikativne efekte što znači da svaki dolar koji se potroši na kreiranje sadržaja, dodatna dva ili tri se generišu u ekonomiji“, ispričao je profesor Kovačević.
Osim što je zaradila za sebe, doprinela je i američkoj ekonomiji zaradu od 5,7 milijardi dolara. Neki kažu da bi pevačica na primer, mogla da izvuče zemlju iz krize.
Mnogi su analizirali kvalitet Tejlor Svift i kako je dostigla ogromnu popularnost. I dok postoji grupa onih koji kažu da nije harizmatična, drugi kritičari ocenjuju da ona objedinjuje različite kvalitete – radnu etiku, marketinški um, poslovni instinkt.
„Za takav uspeh, presudno je sve. Ja bih nju uporedio sa našim Novakom Đokovićem jer i on ima karijeru dugu 20-a godina, na žalost on će za godinu, dve da završi karijeru kao najveći svih vremena a Tejlor Svift sa 33 godine će da traje najmanje još 20 godina, ako bude aktivna“, rekao je Stojanović i naglasio da je rezultat koji je Sviftova postigla posledica upornog rada, talenta, razvoja, pravilnog vođenja karijere, školovanja…
Filantrop i kompletan umetnik
Ona je najpominjanije ime na internetu i na društvenim mrežama. Samo ove godine njene pesme su na Spotifaju preslušane ukuno 26 milijardi puta – a to je samo jedna platforma.
„Poznata je po tome što na društvenim mrežama sama učestvuje, znači, ona nema marketing tim koji za nju piše poruke fanovima, već se ona svesno uključuje u to. Sem muzičke karijere, za nju je bitno što je i veliki filantropist“, dodaje Stojanović.
Najplaćenija solo umetnica na turnejama je Madona, sa prodajom vrednom oko 1,5 milijarde dolara. Ona je na turneji 2008. godine zaradila 411 miliona dolara. Selin Dion se takođe može pohvaliti velikim prihodom od turneja. Bejonse je 2015. godine bila najmoćnija žena. Sada se pojavio neko ko može da im parira.
„Neki umetnici su dobri pevači, neki dobri kompozitori, neki su dobri izvođači na sceni. Ali Tejlor Svift objedinjuje sve, tako da nikada nismo imali savršeniji proizvod, ako je možemo tako nazvati – to je nefer, jer ona je ta koja diktira trendove i koja ih postavlja i najveća je zvezda današnjice, apsolutno“, ističe kritičar.
Ekonomski fakultet u Beogradu je, u saradnji sa platformom Srbija stvara, pokrenuo istraživanje i analizu uticaja muzičke industrije na ekonomiju Srbije i to je prvo istraživanje ne samo u Srbiji, već i u Evropi, gde pokušavamo da mapiramo sve ključne činioce muzičke industrije, što direktnih aktivnosti, što podržavajućih, da bismo u stvari pokazali da je muzička industrija verovatno jako ozbiljna“, rekao je profesor Kovačević, i naglasio da se prvi rezultati studije očekuju u januaru.
(RTS)