Glumački velikan Mija Aleksić, rođen je pre tačno jednog veka, a njegov sin, Velibor Aleksić, koji je pomogao da se Izložba organizuje, kaže da mu je omiljena očeva uloga – u filmu Čovek iz hrastove šume. „Zato što je to jedna vrlo, vrlo ozbiljna uloga. Kompleksan je lik i pritom je režiser bio Mića Popović, slikar. I kada se sklope sve te stvari, film ispadne tako kako je ispao, bio je nominovan za Zlatnu arenu…”, rekao je Velibor Aleksić.
Kada je reč o replikama iz Mijinih filmova ili serija, Velibor bira onu iz Maratonaca: „Ostali su samo dugmići”.
Na poslu je Mija bio energičan, a Velibor se prisetio i kakav je otac bio neprevaziđeni Aleksić: „U privatnom životu je bio otac kao i svi ostali očevi. Moji prijatelji to znaju, a drugima to teško može da se objasni. Bio je normalan čovek kao i svi drugi. Učio nas je svemu što je mogao da nas nauči… Malo je bio strog. Što se tiče škole i tih stvari, života uopšte”.
Govoreći potom o profesionalnom glumčevom životu, Velibor kaže da je Mija imao svojih deset postulata.
„Tih deset postulata se nalaze na nagradi koje se dodeljuju Gornjem Milanovcu na Danima Mije Aleksića. `Počinje sve iz početka` – znači da bez obzira što radiš na nečemu novom, nemoj da mnogo koristiš to, nego idi polako iz početka. Na taj postulat se nadovezuje i onaj `Postulat za stotu predstavu`– da se stota predstava igra isto kao prva, samo mnogo bolje”, objasnio je Aleksić neke od Mijinih postulata.
Mija je kroz likove koje je igrao, pokazivao detalje iz života nekih običnih ljudi. Ipak, toliko je bio popularan, a zapravo se nikada nije udvarao publici.
„Nije, i to je jedan od postulata – `Voli publiku, ali nemoj da joj se udvaraš`. Nije se udvarao, ne. Bio je samokritičan, vrlo, što se toga tiče. On je imao, recimo, kad je igrao, to je malo zanimljivo, kad je igrao Krkića, u Boljem životu, svi su ga mrzeli, a on kaže, – E, odlično, znači da sam odlično odradio ulogu!”, kaže Velibor.
„Ljudi ga se sećaju i po Servisnoj stanici koju je radio Lola Đukić i u kojoj je stvarno sa Čkaljom napravio, da kažemo, žargonski – haos. Tada nisu svi imali televizore, ulice su bile prazne. Zaista, Beograd, beogradske ulice su tada bile prazne i svi su išli kod komšija ili kod sebe gledali seriju”, dodao je gost Beogradske hronike.
Jedan od njegovih poslednjih filmova je Tango Argentino i Velibor opisuje kako je igranje te uloge izgledalo: „Goran Paskaljević je dolazio kod nas kući stalno s interesom za njegovo zdravlje i onda su se dogovorili da odrade probno jedno snimanje da bi videli da li je to moguće. I kada su videli da mu je bolje, onda su nastavili i eto tako i završili”.
Mnogi se Mije Aleksića sećaju po nerazdvojnom dvojcu sa Čkaljom.
„Da ne mistifikujem stvar, nisu bili u svađi, voleli su se i dopunjavali su se, pošto su dva skroz, i kao ljudi su dva totalno različita karaktera, a i kao glumci, tako da su zaista bili podrška jedan drugom”, kaže Mijin sin Velibor.
Dodaje da mu je srce puno kada vidi da se danas ljudi rado sećaju lika i dela njegovog oca, i da odlaze i na izložbe koje se priređuju njemu u čast.
(RTS)