Bila je simbol svog vremena, ali i vanvremenska umetnica, čiji uticaj na generacije izvođača ostaje da traje. Nada Knežević rođena je u Beogradu 1940. Debitovala je 1956. na koncertu Mlade snage na polju džeza, a godinu dana kasnije snimala je za Radio Beograd.
Veliku popularnost stekla je učešćem na opatijskom festivalu 1959. godine, sa pesmom Ciganska noć koja je postala radijski hit.
„Nada je bila vrlo neobična žena, i prava džez pevačica. Ovo što se danas zove džez pevačicama to je nešto drugačije. Nada jeste bila prava. U vreme Titove Jugoslavije, kada je Tito dovodio veoma značajne i poznate svetske ličnosti, ona je pevala”, kaže džez pecačica Nada Pavlović.
„Meni je drago da je ona za života bila zaista priznata i dobila je sva priznanja koja postoje, vrhunska”, rekla je džez pevačica Beti Đorđević.
Od domaćih do najprestižnijih inostranih festivala, njeni nastupi očarali su publiku i kritiku, što joj je donelo titulu prve Evropljanke u svetskoj enciklopediji džeza. Kosmopolitski duh Nade Knežević povezivao je domaću i svetsku džez scenu.
„Nada Knežević je najveća džez pevačica koju smo ikad imali na prostoru bivše Jugoslavije. Imao sam sreću da moj prvi angažman u inostranstvu, u Skandinaviji i zemljama Zapadne Evrope, bude upravo sa Nadom. Ona me je uvela u svet džeza. Hvala joj”, izjavio je muzičar Jovan Maljoković.
Sa „Big bendom“ naše Televizije je 1977. godine održala nezaboravne koncerte u Zagrebu i Ljubljani.
Dobitnica je brojnih nagrada i priznanja, među kojima su i povelja Udruženja muzičara za doprinos razvoju muzičkog stvaralaštva i nagrada za životno delo Internacionalnog festivala Nišvil.
Poslednji koncert Nada Beogradu održala je 1995. godine. Pamtićemo je kao damu jugoslovenskog džeza.
(RTS)