Gostujući u Beogradskoj hronici, Gordana Zdravković, supruga Tome Zdravkovića, kaže da je inicijativu za podizanje spomenika pokojnom pevaču još pre 10 godina pokrenuo Rasim Ljajić, a da ona o tome ništa nije znala i da je saznala tek pre par meseci, što ju je veoma iznenadilo i obradovalo.
„Nisam mogla da verujem da se tako nešto uopšte može dogoditi, jer Toma je voleo ovaj grad i mislim, baš mi je drago da se u ovom gradu dogodi to da dobije spomen obeležje i to baš u Skadarliji. Mislim, to je bila jedno od njegovih omiljenih mesta i baš mi je drago. Ali baš sam bila iznenađena, uopšte nisam imala pojma“, dodaje Gordana Zdravković.
Film Toma vratio ju je 30 godina u prošlost. Za glumicu Sanju Marković koja je tumačila njen lik kaže da je divna mlada glumica, ali da je gledajući film bila više fokusirana na Milana Marića nego nju.
„Jer sam htela da vidim da li je Marić uradio to što je uradio, a uradio je odlično. On je toliko ušao u priču Tominu, i u dušu, i svaka mu čast. Uradio je emotivnu stranu odlično“, ističe Gordana Zdravković.
Ipak, jako joj je bilo teško da gleda film i do danas joj je teško, a gledala ga je već više puta. I svaki put se isto oseća.
Rasim Ljajić kaže da je nedavno na jednom od kanala odgledao, možda već četvrti put, film Toma i isto se osećao kao i kada je prvi put gledao.
„Dakle, plakao sam i u bioskopu, plakao sam sada i u kući. Imam utisak da ko god gleda, ne znam koji put, ima iste emocije i budi neka sećanja. Verovatno je to, ne samo zbog načina na koji je taj film urađen, i nostalgija za nekim vremenom, nostalgija za mladošću, nostalgija za tim pesmama koje ih više nema. Ovo sad više nisu pesme, ovo je igrarija. Toma je naprosto slikao svoj život sa tim pesmama. To više ne postoji“, smatra Ljajić.
Skadarlija je pravo mesto za takvog umetnika
Što se tiče inicijative za podizanje spomenika napominje da sama ideja nije potekla od njega, već od njegovog prijatelja Igora Musića. Sa oduševljenjem je prihvatio tu ideju jer je odrastao uz Tominu muziku, odlazio je na njegove nastupe i u Sarajevo, i još kao mladić se oduševljavao njegovim pesmama i atmosferom koju je pravio.
„I odatle je potekla ova inicijativa da se izgradi spomenik i to baš u Skadarliji. Pravo mesto za pravog, i rekao bih, jedinstvenog čoveka na ovim prostorima“, dodaje Rasim Ljajić.
Nije lako živeti sa umetnicima
Gordana Zdravković kaže da nije bilo lako živeti uz takvog umetnika i takvu prirodu, ali da smatra da nikoga ne treba menjati.
„Prihvatite ga takvog kakav jeste i onda samo ste tu da ga podržite. Ja sam ga podržala sve ovo vreme. Koliko god je bilo teško, ali bilo je dobro. Kada bih ponovo trebala da uradim, opet bih isto uradila.“
Mnoge Tomine pesme su joj omiljene, ali u poslednje vreme vrlo često sluša pesmu Čekaj me.
Rasim Ljajić kaže da je dolazeći u studio čuo na radiju pesmu Kafana je moja sudbina i mada nije čest gost kafana, smatra da je pesma fenomenalna.
„Ne postoji pesma koju je napisao ili za sebe ili za druge da nije postala hit. Po tom je on jedinstven. Zapravo, on je najmanje bio pevač, objektivno govoreći, on je bio pesnik. Zato su upravu oni koji govore da je on de fakto ‘srpski Jesenjin’. Da je on kompozitor, da je on kantautor, da je on stvaralac, da je umetnik, a tek na kraju može da se kaže da je pevač. Toliko boljih pevača, sa boljim glasovnim mogućnostima je postojalo na estradnoj sceni bivše Jugoslavije, ali nijedan nije ostavio takav pečat, nijedan nije sagradio spomenik pesmama za života, kao što je Toma Zdravković. S druge strane, izbrisao je granice između zabavne i narodne muzike“, tvrdi Ljajić.
Sve Tomine pesme nastajale u kafani, ističe njegova supruga, jer tu se sve dešavalo. I zaljubljivanje, i tuge, i patnje.
„Njegove pesme su obično bile na salvetama ispisane. U trenutku kada je imao bilo kakav doživljaj, ili da je video nekog drugog da pati, ili da je sretan, on je to zapisivao na salvetama i onda je prenosio na klavir. Uglavnom su se stvarale u kafani“, napominje Gordana Zdravković na kraju gostovanja u Beogradskoj hronici.
(RTS)