Nikada mu nije prijalo da ga nazivaju bardom srpskog glumišta, iako ga mnogi smatraju najvećim glumcem s našeg područja. Svoj život posvetio je daskama koje život znače.
Na njih je prvi put stao 1944. godine, sa svega 15 godina. Poslednju predstavu Ljuba Tadić odirao je 61 godinu kasnije, u maju 2005.
„Nekako Lir je moja uloga, da tako kažem. Ja sam sada sazreo dovoljno, pa se radujem i ovom Liru. Nadam se će ovo predstava da bude dobra, onako interesantna. Znam samo da neće biti dosadna“, govorio je Ljuba Tadić uoči premijere Kralja Lira.
Govorili su i da je imao posebnu vezu sa gledalištem, dok su jedni glumci terali na plač, Ljuba je terao da misle.
„Teško je da vam ljudi veruju kad govorite tuđe reči, trudeći se da ih predstavite kao svoje, a nije lako ni pronalaziti svoje reči i misli kraj toliko tuđih koje ste godinama izgovarali i branili.“
Glumio je u više od 60 filmova – Marš na Drinu, Krvava bajka, Poseban tretman, Sokratova odbrana i smrt, Boj na Kosovu, Bure baruta, Buđenje iz mrtvih, samo su neki od njih.
Bio je veran Zvezdi i Maderi, gde i danas ima svoj sto.
„Ja sam malo drugojačiji. Ja jedva čekam da se spusti zavesa, jer sam voleo da idem u kafanu i vidim društvo. Meni je kafana fantastična stvar posle pozorišta. Kafana je mnogo lepa stvar. Naročito Madera.“
Dobitnik je brojnih nagrada, što filmskih to pozorišnih. Nema tog pozorišta u kome Ljuba nije ostavio svoj pečat. Velika scena Jugoslovenskog dramskog danas nosi njegovo ime, gde nove generacije održavaju duh gospodina Teatra.
(RTS)