Nagrada „Pavle Vuisić“ se dodeljuje za izuzetan doprinos umetnosti glume. Mirjana Karanović, gostujući u Beogradskoj hronici, rekla je da je divan osećaj dobiti to priznanje.
„Sada me, ovako u ovim godinama, kada odlaze ljudi sa kojima sam ja jako dugo bila i radila, i koje sam poznavala, i Pavle Vuisić sa kojim sam sarađivala par puta, i mnogi glumci koje sam viđala, prvo na tom festivalu u Nišu, koje sam tako i upoznala… Onda nekako prvo, zahvalan si što si živ uopšte, što imam još energije, što mogu da radim. Zahvalna sam za tu nagradu, jer mislim da je važna“, rekla je Karanovićeva.
Gotovo da ne postoji visoka filmska i pozorišna nagrada u regionu koju Karanovićeva nije dobila, dve Zatne arene u Puli, dva Gran prija Ćele kula na Niškim susretima, nagrade na Art film festivalu, Festu, Briselskom, Evropskom festivalu, festivalima u Belgiji, Španiji i Kazahstanu, francuski Orden viteza…
Nagrade kao poslastice koje obavezuju
„Imam jednu policu kod kuće, pa sam tu stavila, mnoge od njih lepo izgledaju, kao neki ukras su, ali zapravo su za mene nekakav podsetnik, kada mi opadne samopouzdanje… One su slatkiši. Nagrade su kao slatkiši, kao neka jako lepa poslastica koja ne traje dugo… To je recimo, kao kada ste na dijeti, pa možete samo jednu kockicu čokolade, i onda prija, tako da ja na nagrade gledam kao na neke poslastice koje pojedeš, ali posle moraš da nastaviš da se hraniš zdravo, i da se brineš o sebi i da radiš dalje“, ispričala je poznata glumica.
Mirjana Karanović trenutno igrate monodramu Petrija. Nekada je glumila u Petrijinom vencu. Govoreći o odnosu prema Petriji kao ženi nekada i sada, Karanovićeva kaže da je „nekako osećala nju, ali da o toj ženi zapravo ništa nije znala, i da je nije shvatala“.
„Vi u nekom trenutku dođete do nekog životnog shvatanja. Ja sad imam preko 60 godina, i ja sad mogu da razumem i taj odnos prema smrti, životu, prema muci… Što sam starija, sve sam opuštenija po tom pitanju, iako kada sam bila mlada, mislila sam da je smrt strašna stvar koja je nemoguće da će baš i mene da strefi. Ali znate, nekako preko nje, govoreći nju, zapravo sam shvatila da ona ima neki prirodan, narodnu mudrost – kada smrt doživljavate kao deo života“, ispričala je gošća Beogradske hronike.
Komenatrišući pitanje toga – koliko glumica mora da bude hrabra, Karanovićeva kaže da veruje u to da – ništa se ne mora.
„Mislim da niko ne treba da bude osuđivan zbog svojih odluka koje je doneo u životu. Mislim da ima puno osuđivanja kod nas generalno. Mislim da, ja želim da budem slobodna, da donosim svoje odluke, i spremna sam da živim sa posledicama tih odluka“, rekla je glumica i naglasila da je „važno ostati čovek, biti čist pred sobom i pred drugima, i da ona jeste“.
„Kada to odlučite, onda to više nije hrabrost, onda je to život“, zaključila je Mirjana Karanović.
(RTS)