Glumica Olga Odanović gostujući u Beogradskoj hronici istakla je da je na izvođenju predstave bilo božanstveno. Bilo je onako kako Jagoš zaslužuje. Bilo je uzvišeno. Bilo je emotivno. Bila je čarolija. Bilo je toliko magije u toj predstavi. Poslednja njegova režija je „Ćelava pevačica“ i eto, imala sam sreću da budem deo tog projekta, njegove želje da baš ja igram i da baš igraju Dubravka Drakić, Sandra Bugarski, Bane Popović, Momo Otašević i Bane Vidaković uz divne kostime naše omiljene Marije Marković Milojev.
„Kako bih rekla Jagoš je usadio svoje biće u tu predstavu i to se oseća. To se preliva prema publici, to smo osetili sinoć i on jeste bio mag i majstor u jednoj stvari, a to je da napravi jednu čistu nevinu emociju u predstavi i da ta emocija pređe u publiku. Tu je bio neprevaziđen. Znamo se sa treće godine akademije. Ja sam diplomirala 1985. a on 1987. Od tada radimo zajedno. Jagoš Marković je moj omiljeni reditelj“, istakla je glumica.
„I mnogo toga se promenilo sad, otkad nas je napustio, mada ja mislim da je on tu sa nama i živeće, dok god žive ove njegove predstave. Ostavio nam je toliku lepotu, koju moramo da čuvamo. Jer on je u lepoti živeo, osećao lepotu, osećao je život kao radost i ono što je nas je sve zapanjalo jeste da mi nismo, Jagoša, mogli da povežemo sa ovim što se dogodilo. Dogodio nam se u stvari apsurd. Posle komedije apsurda koju je uradio Ćelovu pevačicu, u realnom životu se događa apsurd, u koji mi nismo mogli da poverimo i evo ne verujemo ni dan danas“, istakla je glumica.
Kaže da u životu ništa nije čekala. Smatra da svako ima svoj put. Možda je nečiji put brži, brže, negde bljesne. Gluma je posao koji se radi temeljno i studiozno i to traje. To je maraton na duge staze. I uvek dođe tih pet minuta
„Savet mladim glumcima je da budu strpljivi, da rade na sebi, da uopšte ne razmišljaju o tome šta će biti i kako će biti. To niko ne može da zna. To je u Božjim rukama. Vi imate dar i dar vam je dat od Boga, ali mora mnogo da se radi. Talenat nije dovoljan sam po sebi. To je i Jagoš stalno govorio“, rekla je Odalovićeva.
Pozorište i Jagoš Marković
„Što se tiče pozorišnih uloga, ja sam sa Jagošem uradila 22 predstave. On je pola mog života. Ja sam faktički sa Jagošem sazrevala glumački i rasla. Tu je bilo mnogo rada“, rekla je glumica.
Ističe da uvek govori ono što misli iz duše i srca. To je možda mana ponekad, možda i nije. Jednostavno sam takva. To je deo mog karaktera. Ja se ne bavim ničim drugim sa strane, niti me to zanima. Zanima me samo da ono što ja najviše volim na svetu, ono što je moja najveća ljubav, to je pozorište, da to pozorište postoji i dalje.
„U pozorištu Boško Buha sam provela 18 godina. I tu sam sticala isto neku kilometražu. To mi je bila velika odskočna daska. Tu je i moj Jagoš režirao, od Šekspira, Nušića, Molijera, od Ace Popovića, pa to su sve naši velikani pisci. I tu sam negde malo i porasla u toj Buhi. I mene za Buhu vezuje jedan fantastičan period. Bilo je drugo vreme, bilo je lepše vreme“, rekla je glumica.
Predstava „Ćelava pevačica“ govori o onim stvarima kojima danas ne možemo da se pohvalimo. A to su otuđenost, beznađe, empatija, promašene teme u životu, čežnje i nada za nečim što jako želimo, ali ne možemo da dosegnemo do toga, a sami smo krivi. I nećemo dostići, nikada, ako se ne budemo vratili malo sebi i ako ne budemo priznali da treba da budemo ljudi, pre svega, pa onda sve ostalo“, zaključila je glumica Olga Odanović.
(RTS)