Preminula Branka Radović, istaknuti kritičar i teoretičar muzike

Zahvaljujući njenoj dubokoj posvećenosti naučnom radu, pre svega srpskim kompozitorima, na scenu Madlenianuma je postavljena integralna verzija opere Stevana Hristića Suton. Iza nje će ostati hiljade kritičkih napisa, ali i značajne knjige za opersku umetnost i književnost, dve svoje omiljene oblasti koje je vešto spojila, saopšteno je iz Madlenianuma.

Prof. dr Branka Radović rođena je na Cetinju (Crna Gora) diplomirala je najpre na Odseku za jugoslovensku i opštu književnost Filološkog fakulteta u Beogradu 1973, a zatim i Odsek muzikologije na Fakultetu muzičke umetnosti 1974. u Beogradu. Magistarski rad odbranila je na katedri za srpsku istoriju muzike 1988. a doktorat na katedri za srpsku književnost Filološkog fakulteta 1999. (tema Njegoš i muzika).

Dugogodišnju pedagošku delatnost obavljala je u Muzičkoj školi „Mokranjac“ u Beogradu, a od 1995. do 1999. bila i direktor škole. Radila je na fakultetima muzike u Cetinju i Istočnom Sarajevu, Novom Sadu kao profesor istorije muzike i muzičkih oblika. Od 2003. godine je profesor istorije muzike FILUM-a u Kragujevcu, a od 2010. godine i redovni profesor na istom fakultetu. Dekan ove visokoškolske ustanove bila je od 2004. do 2006.

Usavršavala se iz oblasti muzikologije u Francuskoj (Nica, Pariz) iz oblasti opere u Nemačkoj (Hamburg) i Italiji (Rim).

Kritičarsku delatnost započela je veoma rano na Trećem programu Radio Beograda, a potom, u dnevnim listovima Borba i Politika. Decenijama je bila muzički kritičar Politike, posebno posvećena oblasti opere.

Bila je deset godina glavni i odgovorni urednik časopisa Pro musica (1989-1999), saradnik brojnih drugih muzičkih časopisa, član redakcija (Muzički talas) pisac tekstova i naučnih radova koje je izlagala u zemlji i u inostranstvu.

Prva knjiga koju je napisala je Mala istorija muzike (Udruženje muzičkih pedagoga Srbije, 1992) sledi Gorski vijenac i druga muzičko-scenska dela Nikole Hercigonje (Udruženje kompozitora Crne Gore, Beograd, 2000) Otmenost posrtanja, Hristićeva opera Suton (SNP Novi Sad, 2000.) Njegoš i muzika (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva 2001.), Summa Xeniana, monografija o kompozitorki Kseniji Zečević (Belef centar, 2007.), Kroz ozvučenu likovnost, monografija pijaniste Tomislava Stanića, (Radionica duše, 2010) Partitura, zajedno sa Slobodanom Lazarevićem i Aleksandrom Đurićem, studija o muzičkim romanima Hermana Hesea (Zepter Book, 2010).

U naučnom i muzikološkom radu bavi se temama iz domaće opere (Stevan Hristić, Petar Konjović, Stanojlo Rajičić, Nikola Hercigonja, Rudolf Bruči, Ivan Jevtić) i strane opere (Verdi, Vagner, Menoti, Britn, Prokofjev, Šostakovič) srpskim autorima (Stevan Mokranjac, Miloje Milojević, Vasilije Mokranjac, Predrag Milošević, Dejan Despić, Milan Mihajlović) crnogorskim autorima (Ilija Lakešić, Borislav Tamindžić, Žarko Mirković) posebno interdisciplinarnim relacijama među umetnostima, odnosima književnosti i muzike (mit i mitsko, Njegoš, Andrić i dr.).

Bila je aktivna u mnogim žirijima i audicionim komisijama u zemlji i inostranstvu, a od 2007. je bila selektor festivala „Mokranjčevi dani“ u Negotinu.

(RTS)