Džon B. Gudinaf, profesor na Univerzitetu Teksas u Ostinu, koji je poznat širom sveta po razvoju litijum-jonske baterije, umro je mesec dana uoči 102. rođendana. Gudinaf je bio posvećen javni službenik, omiljen mentor i briljantan, ali skroman pronalazač, stoji u saopštenju Univerzitera Teksas.
Njegovo otkriće dovelo je do bežične revolucije i stavilo elektronske uređaje u ruke ljudima širom sveta.
Pritam Sing, student profesora Gudinafa, preminulog naučnika opisao je kao „divnu dušu, velikog humanistu, čoveka čija su vrata uvek bila otvorena svakom za diskusiju, savet i pomoć“.
Nakon studija matematike na Univerzitetu Jel, Džon B. Gudinaf je tokom Drugog svetskog rata služio kao meteorolog u američkoj vojsci.
Potom je studirao na Univerzitetu u Čikagu gde je 1952. godine stekao doktorat iz fizike. Radio je na Masačusetskom tehnološkom institut i Univerzitetu Oksford u Velikoj Britaniji. Od 1986. profesor je na državnom Univerzitetu Teksas u Ostinu.
Temelj litijum-jonske baterije postavljen je tokom naftne krize sedamdesetih. Stenli Vitingam radio je na razvoju energetskih tehnologija koje se ne oslanjaju na fosilna goriva. Otkrio je titanijum disulfid – energijom bogat materijal – koji je koristio za pravljenje katoda u litijumskim baterijama. Napravio je anodu od litijuma.
Profesor Džon B. Gudinaf ustanovio je da bi katoda mogla da bude unapređena ukoliko se napravi od metal oksida, pre nego od sulfida i iskoristio je 1980. godine kobalt oksid da unapredi potencijal litijumskih baterija. Sa Gudinafovom katodom kao bazom Akira Jošino napravio je prvu komercijalno isplativu litijum-jonsku bateriju 1985 godine. Njihov pronalazak je 2019. godine nagrađen Nobelovom nagradom za hemiju.
Nobelov komitet je saopštio: „Litijum-jonske baterije koriste se globalno da napajaju prenosive elektronske uređaje koje koristimo za komunikaciju, posao, učenje, slušanje muzike i potragu za znanjem.“
Razvojem litijum-jonskih baterija dat je izuzetno značajan doprinos napretku uređaja koji se koriste u svakodnevnom životu. Lagana i moćna baterija koja se može puniti koristi se u mobilnim telefonima, laptopovima i električnim automobilima.
Među brojnim priznanjima, uključujući Nobelovu nagradu, profesor Gudinaf je bio dobitnik Nacionalne medalje za nauku, Japanske nagrade, Nagrada „Čarls Stark Drejper“, medalje „Bendžamin Frenklin“, nagrada „Enriko Fermi“, nagrada „Robert A. Velč“, Koplijeva medalja i mnogih drugih. Napisao je nekoliko knjiga, uključujući autobiografiju pod nazivom Witness to Grace, objavljene 2008. godine.
(RTS)