Romansijer, esejista, pesnik, scenarista i reditelj, rođen 1947. u Njuarku u američkoj državi Nju Džerzi, Pol Oster je decenijama pripadao samom vrhu savremene američke i svetske proze.
Na Univerzoitetu Kolumbija diplomirao je svetsku književnost i posle završetka studija preselio se u Pariz, gde je radio kao prevodilac sa francuskog. U Sjedinjene Američke Države se vratio 1974. i počeo je da piše eseje, pesme i romane. Preveo je mnoga značajne dela francuske književnosti. Njegov život se odvijao između Amerike i Evrope. Doktorirao je na katedri za englesku i komparativnu književnost. Proučavao je Prusta i Džojsa.
Posle ne preterano uspešnih pesničkih početaka i mladalačkih traganja, slava stiže krajem osamdesetih sa knjigom Njujorška trilogija.
Slede Otkrivanje samoće, Mesečeva palata, Levijatan, Knjiga opsena, Brukliska revija ludosti, Sanset park, Zimski dnevnik i brojne druge.
Poigravajući se različitim literarnim predlošcima Oster kombinuje metafikcijske elemente sa pitanjima savremenog sveta. Bavi se preispitivanjem pojma identiteta, slikama urbanih okruženja prelomljenih kroz bizarne prostore ljudskog bitisanja promišljanjem američke istorije, kapitalizma, prirode pisanja, uloge pisca u društvu.
Bio je jako cenjen u Francuskoj, gde je i odlikovan za svoj rad 2010. godine. Oster je bio cenjen zbog oštrih dijaloga, a knjige su mu prevedene na više od 40 jezika.
Napisao je i scenario za film Dim 1995. godine koji je režirao Vejn Vang, a učestvovao je u režiji drugog dela filma, Modri u licu, u kome je ponovo igrao Harvi Kajtel, uz Džima Džarmuša, Majkl Džej Foksa i Lu Rida.
Oster je 2017. godine objavio roman na 866 strana 4231 u kome je skicirao američko društvo kroz život običnog čoveka, Arčija Fergusona. Pisac je to delo smatrao za sopstveno remek-delo, iako ga je kritika različito ocenjivala.
„Ako je ovo kraj, onda je vredelo“
Osterovi likovi, često pod uticajem njegove sopstvene životne priče, su ekscentrični, disfunkcionalni likovi koji se u potrazi za sobom gube u mračnim ponorima. Njihove živote karakterišu nepredvidivi, nasumični događaji i fantastični obrti i navode na filozofska razmišljanja o umetnosti i kulturi, identitetu, životu i smrti.
Oster je celog života pisao polako: prvo rukom, zatim je gotove rukopise kucao na pisaćoj mašini. Tako je uspevao, po sopstvenom priznanju, da napiše otprilike jednu stranicu dnevno.
Njegovo poslednje delo, relativno kratak roman Baumgartner na oko 200 stranica objavljen je u SAD prošlog novembra. Povodom objavljivanja te knjige, rekao je za Gardijan, da mu je decembra 2022. dijagnostikovan rak pluća:
„Osećam da mi je zdravlje tako loše da bi ovo moglo biti poslednje što ću ikada napisati. Ali ako je ovo kraj, onda je vredelo – odlazim okružen ljudskom dobrotom u krugu prijatelja“.
(RTS)