Zbog toga je Triki bukvalno poludeo i povukao bend sa scene. Nakon desetak minuta pokušali su ponovo nastup, ali je tehnička greška bila nepopravljiva, a nastup nemoguć.
To je strašno pogodilo Trikija jer je na tehničkoj probi sve savršeno funkcionisalo, a on se radovao nastupu i hvalio kvalitet zvuka. Sav bes pokušao je da iskali na direkoru festivala i njegovim saradnicima, nepovezano ponavljajući da voli Srbiju i njen gostoljubivi narod, osim direktora koji je hteo da ga bije, da je spreman da odmah umre, kao i da će se ubiti ako ne izađe na binu.
Kad su na drugoj bini počeli svoj nastup trubači, Triki se potpuno smirio i pitao novinara Miloša Eremića može li da se popne na binu i repuje sa njima.
„Da mi je Eeremić u tom trenutku preneo tu informaciju verovatno bih mu dozvolio i to bi bila medijska ekskluziva. Dobar deo njegove publike već se preselio na Midnight Dance pozornicu, pa bi druga opcija bila da tamo nastupi sa di-džej Dejanom Šobotom koji je ujedno bio i stejdž menadžer glavnog programa (pa i Trikijevog nastupa) i koga je na kraju grlio. Umesto tih opcija, ubacili smo ga u taksi i poslali u hotel.“
Ostaje žaljenje, kaže Blagojević, što je jedna tehnička greška bila okidač za buđenje Trikijevih demona.
Stručni tim „Skaj mjuzika“ potvrdio je odgovornost Trikijevog tonca sledećim pojašnjenjem:
„Sistem inženjer se postara da zvuk bude linearan i adaptiran uslovima i konfiguraciji na terenu. Onog momenta kad se zvuk namesti on se više ne dira. Sve dalje je stvar njihovog tonca, njegove percepcije kako da ono što dolazi sa bine u najvernijem obliku dođe do publike. Ako sa bine dolazi loše, tako će se čuti i napolju. Bend sa bine ne čuje zvuk napolju. Sve što čuju je monitor miks koji radi drugi tonac. Isti taj bend je bio zadovoljan na tonskoj probi, tome proba i služi. Zvuk je bio vanserijski dobar. Specijalno imajući u vidu atipičnu postavku Trikijevog tonca“, zaključio je direktor Nišvila, Ivan Blagojević.
(RTS)