Ružicu Sokić pamtimo po brojnim ulogama. Odigrala je 97 pozorišnih, 28 televizijskih, 57 uloga u TV serijama, 199 radio-drama, a gledali smo je čak u 51 filmu. Brojevi koje mnogi glumci na početku svoje karijere mogu samo da zamišljaju. Igrala je na scenama skoro svih beogradskih pozorišta, a do penzije je bila stalni član Ateljea 212.
Milan Caci Mihajlović više od 40 godina delio je scenu i kadar sa Ružicom Sokić.
„Ruža i ja smo počeli davno kada sam ja tek počeo, čini mi se da nisam ni završio akademiju. Slava Ravasi je snimao jednu božanstvenu seriju, Hroniku palanačkog groblja po Isidori Sekulić i Ružica je tada igrala moju majku. E, posle toga kako su se godine nizale, ja sam došao u Atelje 212, igrali smo u raznim predstavama. Tu je bila recimo divna njena Žuta, pa Santa Maria dela salute gde je ona igrala ženu Laze Kostića, Priča iz Bečke šume, a onda je došla Korešpodencija 1980. godine koju smo igrali 22 godine i odigrali tri stotine predstava. E Ruža je tu igrala moju ljubavnicu“, navodi Mihajlović.
Dodaje da se često šalio sa njom upravo na tu temu i da joj je čak napisao stihove koje je ona volela da joj recituje.
„Kad sam bio mali igrao sam joj sina, skoro četvrt veka igrao sam joj muža, za deset godina igraću joj oca, jer ona je večna Sokićeva Ruža.“
Poslednjih deset godina života Ružice Sokić, ona i Caci Mihajlović igrali su dve predstave u pozorištu Slavija – Zavodnik Miladina Ševarlića i Žanka Miodraga Ilića. Kada je Ružica dobila nagradu „Žanka Stokić“, onda su predstavu Žanka odigrali na sceni Narodnog pozorišta kao poklon publici, što je bila Ružicina želja.
Mihajlović naglašava da je za nju gluma bila sve, možda i jedina ljubav u životu.
Ružica Sokić je rođena 14. decembra 1934. u Beogradu kao ćerka trgovca i suvlasnika lista Pravda, Petra Sokića. Godine 1958. diplomira na Akademiji za pozorišnu umetnost u Beogradu. Godine 1961. postala je stalni član Pozorišta Atelje 212.
Već za prvu filmsku ulogu (Gorki deo reke, 1965, J. Živanovića) nagrađena je Srebrnom arenom na festivalu u Puli. Najveće uspehe ostvarila je glavnim ulogama pevačice u filmu Kad budem mrtav i beo i prostodušne uličarke u filmu Žuta, za koju je u Puli nagrađena Zlatnom arenom, te sporednom ulogom majke kojoj sin gine u borbi u Užičkoj republici, za koju je takođe nagrađena Zlatnom arenom. Bavila se i pedagoškim radom, na Akademiji umetnosti Braća Karić (1996-2000). Objavila je knjigu sećanja Strast za letenjem.
(RTS)