Jutarnju kafu ove subote pijemo u Radio Beogradu u pauzi snimanja radio drame pod nazivom Snimak Svetlane Spajić, u režiji Darijana Mihajlovića, u kojoj pored Elizabete Đorevske i Mariane Aranđelović, glumi i Tihomir Stanić.
Kako teče snimanje ove radio drame?
– Pa lepo, ja nisam dugo snimao radio drame, 20 godina, verovatno. Nekada se nije snimalo ovde, već u studiju u Makedonskoj. Bilo je zanimljivo meni prevashodno zbog toga što se tu, to se obično popodne je radilo, i u pauzama između proba, pozorišnih i predstava, i tu sam sretao razne divne glumce, Vuku Dunđerović, Cigu Jerinića, razne, razne.
I bilo je baš zanimljivo, prvo radimo sa lektorom na tekstu, onda uđemo, mi muški, pređemo preko puta u ‘Grmeč’, popijemo po koju i tako. Baš lepo neko vreme.
U Radio Beograd došli ste sa Uba, gde je u toku snimanje četvrte sezone serije Kamiondžije. Pa šta nam donosi četvrta sezona ove popularne serije?
– Odlično nam je krenulo, počeli smo 28. maja. Imali smo mi jednu godinu pauze. Znači, prvu, drugu, treću sezonu smo snimali zaredom, onda smo imali jednu pauzu, prošlo leto nismo to radili, i tako je lepo bilo okupiti se ponovo i sresti se.
U novoj sezoni imam mnogo zapleta, imam baš uzbudljivih stvari, a ono što je zanimljivo je što ćemo snimati i ne samo na Ubu, nego i na Divčibarama i u Nišu. Tako da ćemo, kao što smo u prošloj sezoni napravili izlet u Novi Pazar, sad otići u druga dva mesta. Ono što je bilo mnogo zanimljivo u prošloj sezoni, bar nama dok smo snimali, koliko su nas srdačno dočekali u Novom Pazaru. Nadam se da će tako biti i u ova druga dva grada u koja idemo krajem avgusta i početkom septembra.
Serija Nobelovac, vaš veliki projekat je završena, gledaćemo je od jeseni na Prvom programu RTS-a. Kako je prošlo snimanje i koliko je bilo teško dočarati to vreme, tu epohu i život našeg jedinog nobelovca?
– Ja sam ponosan na seriju Nobelovac koju smo, evo, završili, pre svega zbog toga što smo u realizaciji uspeli, svi zajedno, da stignemo na cilj, to jest da uradimo ono što smo nameravali.
Serija počinje u času kada Andrić saznaje da je dobio Nobelovu nagradu i završava se u času kad je dobio Nobelovu nagradu u Stokholmu i sa Milicom otišao u Švajcarsku na odmor gde mu je nuđeno da ode 1941. godine. I u Andrićevom prisećanju, to jest u reminiscenciji, publika će moći da vidi događaje iz tog perioda od 1941. do 1961. godine.
Imamo jedan izlet u prošlost od 1914. do 1920. godine, to se dešava u šestoj i sedmoj epizodi. Ima, po meni, jednu zanimljivu strukturu serija i ono što je dominantno, to je lična drama jednog čoveka koji se prilagođava i sam om kaže kako ima tri cilja: da preživi u tim surovim vremenima, da ostane čovek i da završi hroniku jednu svoju o Bosni, koja mu je kasnije donela Nobelovu nagradu.
Još jedna zaista lepa priča, pozorište Teatrijum počinje svoju četvrtu sezonu 30. juna, pa šta ćemo sve videti u Kapetar Mišinovu zdanju?
– Četvrta sezona Teatrijuma je dokaz da smo pošli pravim putem. Ove godine ćemo otvoriti 30. juna koncertom ‘Zlatnih dečaka’, ‘Elipsi’ i ‘Viktorije’. To su momci koji već imaju tako oko 80 godina, ali sviraju i bend im se zove „Rok u grudima, a bol u krstima“. Vladan Gajević i ja ćemo zajedno s njima te večeri, koju ćemo nazvati Beograd dobro jutro, nastupiti i to će biti otvaranje 30. juna,
Već od 1. jula ponosno najavljujem ciklus kojim smo prošle godine zatvorili Teatrijum, ciklus Prvaci. To su ispitne predstave studenata glume prve godine, sa raznih akademija, novosadske, banjalučke, Akademije umetnosti, Akademije iz Kosovske Mitrovice. Na to sam jako ponosan.
Sa ovakvim iskustvom kako bi glasio vaš životni moto?
– Uh, imam ih nekoliko. Ima, davno sam u to poverovao, ko u čuda veruje, taj čuda i stvara, i uverio sam se da je to tačno, a znam da je istina najjače oružje. I između ta dva životna mota, otprilike, ide sav moj napor.
Ja se trudim da budem što je moguće više. Nemoguće je biti apsolutno iskren, kroz život. Uvek nas ponekad nešto spreči, ponekad ne smete, ali se trudim i trudim se da budem iskren i na sceni. I da budem iskren u ulogama koje igram. Da igram što istinitije je moguće. Jer jeste istina i u komunikaciji sa ljudima koje srećete u životu, o najbanalnijem i najobičnijem, ako bratate istinom i ako zastupate nešto za što znate da je istina, onda ste nepobedivi.
(RTS)