Pre tačno tri decenije, tokom letovanja u svojoj vili u Andaluziji, iznenada je od srčanog udara u 63. godini preminuo belgijski kralj Boduen, posle 42 godine na tronu.
Bio je poznat kao „tužni kralj“, a njegov život je obeležio niz intrigantnih, tragičnih i zanimljivih događaja.
Kao najstariji sin kralja Leopolda III, imao je samo pet godina kada je ostao bez majke, kraljice Astrid, švedske princeze, koja je tragično izgubila život u automobilskoj nesreći.
Detinjstvo su mu obeležile ratne godine, očeva predaja i deportacija u Nemačku i Austriju, tokom koje je zamalo stradao kada su stražari pokušali da njega, njegovu sestru i mlađeg brata otruju tabletama cijanida, praveći se da im daju vitamine, ali je njihova maćeha uspela da spreči da ih popiju.
Očeva nepopularnost, abdikacija i problemi u podeljenoj Belgiji doveli su ga na presto vrlo rano, kao 21-godišnjaka, 1951. godine. Tron nije ni želeo. Privatno stidljiv, učtiv i skroman, duboko religiozan i vaspitan u duhu katolicizma, hteo je da se odrekne krune i postane sveštenik, ali su ga od toga odgovorili, jer bi dve abdikacije dovele državu do propasti.
Iako je vladao u turbulentna vremena, stekao je poštovanje i popularnost svojom principijelnošću, moralnim načelima i nastojanjima da bude pomiritelj i pravedan.
Kao tridesetogodišnjak oženio se španskom plemkinjom Fabiolom de Mora i Aragon. Pokušavali su godinama bezuspešno da dobiju naslednike. Pet puta se narod Belgije radovao vestima da je kraljica trudna i slao joj cveće. Svih pet trudnoća završilo se pobačajem, o čemu je Fabiola javno progovorila tek 2008.
Pred sam kraj 20. veka Belgija je bila jedna od retkih država Evrope u kojoj abortus nije bio legalizovan i pritisak javnosti 1990. bio je ogroman da se usvoji zakon koji će to omogućiti. Kralj je bio izričito protiv. Njegova pobožnost, odanost veri i lični neuspeh da se ostvari kao roditelj, bili su presudni u njegovoj odluci da to ne odobri. Koliko god da je kraljev potpis bio samo formalnost, bio je i neophodan. Boduen nije želeo ni da ga potpiše samo „oficijelno“, a ogradi se od njega privatno.
Na kraju je, u dogovoru sa premijerom Martensom, pronađeno kompromisno rešenje. Vlada je proglasila kralja nesposobnim da vlada 4. aprila 1990. Zakon su, kako nalaže ustav, tada potpisali svi članovi kabineta, da bi sutradan Boduena ponovo proglasili sposobnim.
Vatikan je kraljev potez nazvao plemenitim i hrabrim.
Boduen je imao zdravstvenih problema, ali niko nije očekivao da će samo tri godine nakon toga iznenada preminuti od srčanog udara, dok je bio na letovanju u Španiji. U trenutku smrti bio je monarh sa najdužim stažom u Evropi.
Kako u životu obično biva, narod je shvatio kakvog je kralja imao tek kada ga je izgubio, a njegova sahrana okupila je dotad neviđen broj krunisanih glava. U Brisel je došla čak i britanska kraljica Elizabeta, iako gotovo nikad ne prisustvuje takvim događajima. „Postoje kraljevi koji su više od kraljeva, oni su pastiri svog naroda. Boduen je jedan od njih“, reči su kardinala Danilsa na sahrani.
Boduena je na tronu nasledio njegov mlađi brat Albert, a kasnije Albertov sin, aktuelni kralj Filip.
U vili Astrid, u Motrilu u Španiji, gde je preminuo i koju je nazvao po svojoj majci, 31. jula održan je pomen povodom tridesetogodišnjice njegove smrti. Vila je pretvorena u muzej koji je tom prilikom otvoren, posvećen kralju Boduenu.
(RTS)