Aurelija Tijere Čaplin govorila je za RTS o delu koje je spoj plesa, teatra i cirkusa, kao i o čuvenoj umetničkoj porodici: „Veoma se radujem što ću sledeće godine doći u Beograd i prvi put izvesti predstavu Zvona i čini, 22. marta na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta“.
Na sceni ste sa partnerom Džejmijem Martinezom uz mnogobrojne rekvizite. Oni u komadu oživljavaju i imaju posebne uloge. Kako ih treba doživeti?
-U osnovi, to je priča o kleptomanki koja nikako ne može da prestane da krade. Predmeti zatim oživljavaju i priča dobija novi ton. Uvek je izazovno ne otkrivati detalje predstave, jer je čine iznenađenja. Što manje kažem, gledaocima će biti zanimljivije, jer će sami izabrati svoju viziju.
Predstavu je režirala Vaša majka Viktorija Tijere Čaplin. To je Vaša treća saradnja i imate pravilo – ako vam sve u delu postane poznato, prelazite na sledeći projekat. Kako čuvate misteriju u predstavama?
-Tako što uvek izlazimo na scenu kao da je prvi put. Bez obzira na to koliko proba imamo, kada izvodimo predstavu uživo, nikada ne možemo da je kontrolišemo do kraja, i to poštujemo. Bez obzira na strukturu koju postavimo, neki deo uvek će biti nepredvidiv. Za mene je pozorište fascinantno upravo zbog toga.
Po čemu je specifičan novi cirkuski pravac koji su stvorili Vaši roditelji? Vi ste zapravo odrasli uz njihove nastupe.
-Nastao je kao cirkus, a sada je sve bliži pozorištu. Poseban je po tome što bez teksta, uz korišćenje vizuelnih elemenata, nudi zabavu i zanimljive priče. Ali njih ne otkrivamo, već ih ljudi sami interpretiraju. Na svoj način.
I Vaš čuveni deda Čarli Čaplin odrastao je na sceni. Muzika i pantomima na prvi pogled spajaju vaše stvaralaštvo, u čemu još vidite kontinuitet?
-Bio je izuzetno važan autor i filmski reditelj. Dirljivo je to koliko ljudi vole njegovo delo, uključujući i mene. Bio je inspiracija mnogima, pa i nama, iako smo mi bliži umetnosti cirkusa.
Čaplin je stvorio čuveni lik „male skitnice“ i bio je obožavan i zbog društvene satire koju nose njegova dela. Kako Vi doživljavate tu satiru i koliko nam danas nedostaju takvi autori?
-Veoma je važno da ih bude što više. Volela bih da je i on još živ. Nije bio političan, uvek je govorio da njegova dela nemaju poruku, ali je ljudi ipak učitavaju. Za mene je njegov rad išao izvan tih okvira, bio je humanista.
I dalje je veoma prisutan i niko ko ga otkrije ne ostaje imun. Ne mogu da kažem da sam ga poznavala, naše druženje bilo je kratko. Upoznala sam ga kroz njegove filmove, kao i mnogi drugi ljudi. Pripadao je publici više nego svojoj porodici. Njegova zaostavština posvećena je gledaocima, na toj strani sam ga i ja upoznala.
(RTS)