Za njim su uzdisale mnoge dame i prolivale suze. A kako i ne bi kada je bio jedan od najmudrijih, najrečitijih i najlepših muškaraca tog doba. Ni on nije bio imun na žensku lepotu, ali postojao je problem – osim svetovnog, bio je i duhovni poglavar.
„Lepi vladika Rade, visoki, stasiti, crnomanjasti muškarac, visok preko dva metra, ostalo je zabeleženo da je slamao srca. Kao mlad, boravio je jedno vreme u Perastu i smatra se da je u Perastu napisao tu svoju jedinu ljubavnu pesmu Noć vrijedna, odnosno Noć skuplja vijeka. I jedna i druga interpretacija naslova je odlična, gde obrazovani Njegoš pretpostavlja svoj život toj jednoj noći“, navodi turistički vodič Zoran Ilić.
„Kažu, premda se par mesta u Boki Kotorskoj otima gde se desila ta noć skuplja vijeka, ali smatra se ipak da se to desilo u Perastu, da nije ostao ravnodušan spram jedne mlade i lepe Peraštanke, a bogme, kako kažu, ni ona spram njega. Za nju je govorio ‘Mlada đevojka, a soko sivi’. Bila je, onako, Bokeljka, obrazovana, slobodna, ne patrijarhalna i konzervativna kao Crnogorke, i sad kažu da ni ona nije ostala ravnodušna. Njegoš je napisao tu pesmu, kažu da je dugo nosio ispod mantije na srcu dok njegov sekretar nije to otkrio. Imao je prepis, ali taj original tekst je spalio pred sekretarom i kažu da je dugo ridao dok je spaljivao tekst te pesme“, dodaje Ilić.
Ostavljao bi utisak gdegod bi otišao. Tokom boravka u Rusiji, prilikom zavladičenja, prilazile su mu prekrasne ruske kneginje i grofice očarane njegovom lepotom. Zabeleženo je da mu je jedna od njih, Orlova Čemenska, poslala kao dar veliku svotu novca. Zbog čega? Ne znamo. O njegovoj lepoti i pameti šaputalo se od ruskog do italijanskog dvora, ali je njemu pažnju privukla devojka sa ovih prostora.
„Boravak u Italiji vezan je za tu, usudio bih se reći, čuvenu priču Njegoša i njegove ljubavi prema Milici Stojadinović Srpkinji, obrazovanoj, mladoj ženi, rođenoj u Bukovcu kod Novog Sada. Živela je u Vrdniku, zvali su je ‘Vrdnička vila’. Kažu, njen učitelj je rekao ‘šteta što nije muško da bi mogla da nastavi školovanje’, ali školovala se sama. Govorila je bar četiri jezika i bila je jako lepa. Njegoš nije ostao ravnodušan na njenu lepotu i bolesni vladika se baš zaljubio.“
Međutim, Milica je bila ravnodušna na njegovu ljubav. Ona se jako zaljubila u Njegoševog prijatelja koji je i ostavio ta čuvena Pisma iz Italije, Ljubomira Nenadovića.
„Ali, to je tako jedan trougao nesretnih i neuzvraćenih ljubavi. Ostalo je zabeleženo da je Njegoš, u svom njegoševskom stilu, i rekao, opčinjen i zaljubljen u Milicu Stojadinović: ‘Ja pojeta, ona pojeta, da nijesam kaluđer, eto knjeginje Crnoj Gori’. Ali, bio je kaluđer i vladika i nažalost, od bolesti, od tuberkuloze, umro je mlad. Ali Noć skuplja i vrijedna vijeka, bilo bi lepo kada bi svako od nas, kada jednog dana bude odlazio u svoju prošlost, da imamo bar jednu takvu jedinu noć“, kaže Zoran Ilić.
Tvrd je orah voćka čudnovata, Ne slomi ga, al’ zube polomi. Može se reći da je taj tvrd orah bila, u stvari, Njegoševa duša. I nikada nećemo saznati koliko je jaka bila ta njegova unutrašnja borba protiv najjače sile, a to je ljubav, ali ono što možemo tvrditi jeste da je iz nje izašao kao pobednik, jer od ljubavi nije bežao, a sačuvao je i obraz i čast i dostojanstvo. I to je ono najbitnije.
(RTS)