Gljivice i plesni su izuzetno čest problem.
One jednostavno žive oko nas i u našim domovima – često toplim i vlažnim – nalaze savršene uslove za razmnožavanje. Sprečavanje da se to dogodi je od velikog značaja za zdravlje svih članova domaćinstva. Savetujemo kako da brinete o kuhinji kako biste smanjili rizik od razvoja plesni
Buđ je uobičajen naziv za grupu gljiva koje rastu na različitim površinama: zidovima, u uglovima, ispod kreveta, ali i u hrani ili organskim ostacima. Njegove spore su sveprisutne: ulaze u kuću i stan na našoj odeći, obući ili jednostavno putuju avionom. Zrele hife stvaraju spore, koje se podižu u vazduh (npr. Prilikom usisavanja) i ostaju neaktivne sve dok se ne pronađu odgovarajući uslovi za razvoj – što je u našim kuhinjama vrlo lako. Tada se razvija karakteristično cvetanje buđi. Vredi znati da je uništavanje same gljivice plesni moguće, ali njene spore uvek opstaju u vazduhu, stvarajući stalnu pretnju po zdravlje. Zbog toga je mnogo važnije od uklanjanja postojećeg buđi da se spreči njegovo pojavljivanje.
Zašto uopšte pridajemo toliko pažnje plesni?
Mnoge studije povezuju boravak u sobama sa buđi sa povećanom učestalošću ili težinom problema s disanjem, poput astme i sinusitisa. Izlaganje plesni u zatvorenom prostoru takođe može izazvati alergijske reakcije. Nekoliko studija je pokazalo da izlaganje unutrašnjoj buđi može uticati na protok krvi u mozgu, autonomnu nervnu funkciju i moždane talase, te narušiti koncentraciju, pažnju, ravnotežu i pamćenje.
Zbog toga je vredno učiniti što je više moguće kako bi se takav rizik sveo na minimum. Evo pet najvažnijih načina na koje možemo očuvati kuhinju što je moguće bez buđi.
Provetravanje pre svega
Idealni uslovi za stvaranje buđi su kisela, vlažna, topla i neprozračena sredina. Stoga je osnova da se obezbedi odgovarajuća cirkulacija vazduha u kuhinji, morate svakodnevno provetravati, čak i zimi. Otvaramo sve prozore, zatvaramo vrata sobe i provetravamo 10-15 minuta.
Morate to učiniti, čak i ako smo zabrinuti zbog kvaliteta spoljnog vazduha – rizik od razvoja mikroorganizama u vlažnoj, neprovetrenoj prostoriji je značajan. Ako je naša kuhinja veoma vlažna, svakako je vredno razmisliti o odvlaživaču sa zamenljivim uloškom ili vazdušnim filterom. Takođe je svakako vredno pokriti šerpe tokom kuvanja i upotrebe kuhinjskih respiratora. Neke kuhinje takođe imaju mašinu za pranje veša – ako imate, izbegavajte sušenje veša u kuhinji – smanjite nivo vlažnosti na minimum.
Čišćenje skrivenih pregrada
Spore buđi i druge gljivice vole da se skrivaju u uglovima, na prašnjavim površinama i u retko očišćenim ćoškovima. Stoga, kako bismo smanjili i količinu i širenje, pobrinimo se za redovno čišćenje teško dostupnih površina: vrhova kuhinjskih ormara, gornjih polica koje je lako propustiti jer nam nisu vidljive, površine aspiratora, uska traka radne površine iza sudopere ili sušilice posuđa, uglovi, iza aparata za kafu, tostera i drugih kuhinjskih aparata koji imaju stalna mesta u našoj kuhinji.
Takođe je vredno voditi računa da redovno uklanjate mrvice hrane koje se nakupljaju, na primer, oko tostera ili mogu biti skrivene ispod nastavka ili pored peći. Budimo kreativni u traženju mesta koja su pogodna za prašinu, buđ i gljivice. Da biste sprečili njihovo nakupljanje, možete koristiti, na primer, mekane i jednostavne za upotrebu antibakterijske maramice.
Redovno čišćenje frižidera i redovno pranje posuđa
Iako buđ najviše voli topla mesta, neke vrste se dobro snalaze i na niskim temperaturama. Stoga, sama činjenica skladištenja hrane u frižideru ne garantuje da će biti bez opasnosti. Osim toga, proizvodi u ambalaži u prodavnicama često odlaze u frižider – i na taj način različiti mikroorganizmi iz prodavnice mogu ući u nju. Zbog toga je neophodno redovno čistiti frižider. Pre svega, rešimo se svih ostataka hrane i kuhinjskog otpada – oni su odlično plodno tlo za sve gljivice i bakterije. Imperativ je da što pre obrišete sve mrlje hrane ili tečnosti u frižideru. Za čišćenje frižidera, polica i površina u kontaktu sa hranom koristite samo proverene, bezbednosne mere i sredstva. Nakon pranja, frižider treba obrisati na suvo. Ovo generalno čišćenje najbolje bi bilo obavljati jednom nedeljno, ali ako brinemo o tome kako u njemu skladištimo hranu, trebalo bi to da radimo ređe.
Redovno čišćenje treba da se odnosi i na kutije za hleb – treba ih isprazniti i oprati najmanje jednom nedeljno. Da biste dodatno smanjili rizik od rasta plesni na hlebu, ne čuvajte ih u kesi.
Jednostavne svakodnevne navike
Održavanje kuhinje čistom – kao i cele kuće – mnogo je lakše ako se pridržavate nekoliko osnovnih pravila. Pre svega – operite ruke nakon dolaska kući i nakon jela. Nema potrebe nikome objašnjavati zašto peremo ruke nakon povratka kući ili pre obroka – dok pranje ruku nakon jela može biti enigma. U međuvremenu, nakon jela, naše ruke često ostavljaju masni trag ili druge ostatke hrane, čak i nevidljive, koje zatim prenosimo na svaku površinu koju dodirnemo. Takve su površine, naravno, podložnije rastu buđi i gljivica. Zbog toga je dobra ideja da na sudoperi pored tečnosti za pranje posuđa stavite i sapun – npr. Antibakterijski tečni sapun ili onaj koji se nanosi bez kontakta za još veću bezbednost.
(Krstarica)