Kišobran nikad ne otvarajte dok ste u kući – donosi nesreću i bedu i navlači zlo na vrat!
Zašto se otvaranje kišobrana u zatvorenom prostoru smatra lošim znakom? Ova supersticija ima duboke korene u istoriji i religiji.
Iako tačan datum nastanka kišobrana nije poznat, najranije prikaze ovih predmeta možemo naći u starom Egiptu. Egipćani su koristili suncobrane već 1200 godina pre nove ere, kao deo ceremonijalne opreme za hladu i zaštitu od sunca. Bogati Egipćani nosili su suncobrane od papirusa i perja kao znak prestiža. Verovalo se da otvaranje ovih suncobrana unutar zatvorenog prostora može naljutiti boga sunca Ra, što bi moglo izazvati ozbiljne posledice.
Postoje i izveštaji koji tvrde da su suncobrani od paunovog perja bili dizajnirani da imitiraju nebesku božanstvu Nut. Ako bi neko neplemenit upao u senku koju je suncobran pravio, to bi se smatralo svetogrđem.
Ove teorije ukazuju da su verovanja o nesreći povezanoj sa kišobranom u zatvorenom prostoru u velikoj meri religijskog porekla, a ne samo misticizma.
Tokom viktorijanskog perioda, u sredini 19. veka, kišobrani su postali veliki i nezgrapni, sa čvrstim metalnim žicama. Prema Čarlsu Panatiju u njegovoj knjizi „Izvanredno poreklo svakodnevnih stvari“, otvaranje krutog kišobrana u malom prostoru moglo je izazvati povrede ili oštetiti fragilne predmete, što je dodatno podržalo sujeverje protiv otvaranja kišobrana unutra.
Magična verovanja takođe igraju ulogu. Kišobran je dizajniran da se koristi napolju, u oluji, koja je nepredvidiva i destruktivna. Otvaranje kišobrana u mirnom, urednom domu može se smatrati „zagađivanjem“ prostora suprotnim energijama oluje.
(Krstarica)