Sadnja povrća uporedo, takođe poznata kao međukultura ili polikultura, sve je popularnija tehnika među baštovanima koji žele da iskoriste prirodne prednosti biljaka. Ova metoda ne samo da maksimizira korišćenje prostora u bašti, već i pomaže u poboljšanju prinosa, zdravlja biljaka i smanjenju štetočina i bolesti.
Kombinovanjem određenih vrsta povrća koje se međusobno podržavaju, baštovani mogu stvoriti simbiotski odnos između biljaka, gde se može obezbediti zaštita od štetočina, poboljšati tlo ili čak podstaći rast susedne biljke.
S druge strane, sadnja određenog povrća jedno pored drugog može biti štetna iz nekoliko razloga. Neke biljke mogu međusobno inhibirati rast, privući štetočine ili povećati podložnost bolestima.
Na primer, krompir i paradajz su biljke koje pripadaju istoj porodici (Solanaceae) i imaju slične potrebe za hranljivim materijama. Kada su zasađene preblizu jedna drugoj, nadmeću se za iste hranljive materije iz zemlje, što može rezultirati nižim prinosima i slabijim biljkama.
Takođe, paradajz i krompir dele podložnost istoj bolesti, pepelnici. Kada se sade preblizu jedna drugoj, rizik od širenja ove bolesti može se povećati, što može dovesti do značajnih gubitaka prinosa.
Istražili smo koje kombinacije povrća su najbolje za vašu baštu i kako možete iskoristiti prirodnu harmoniju za bogatiju i zdraviju žetvu.
Koje povrće posaditi jedno pored drugog
Evo nekoliko primera povrća koje je dobro saditi jedno pored drugog:
Šargarepa i luk
Šargarepa i luk su idealni susedi jer jedni druge štite od štetočina. Luk svojim mirisom odbija šargarepinu muvu, dok šargarepa može pomoći u zaštiti luka od lukove muve.
Krastavci i pasulj
Krastavci i pasulj se odlično slažu jer pasulj obogaćuje zemljište azotom, što je blagotvorno za rast krastavaca. Krastavci takođe pružaju prirodni pokrivač zemlje, zadržavajući na taj način vlagu.
Salata i rotkvice
Rotkvice brzo rastu i mogu se sejati među zelenom salatom. Njihovi različiti korijenski sistemi se ne takmiče za hranljive materije, a rotkvice mogu pomoći da se otpusti tlo oko zelene salate.
Kelj i celer
Kelj i celer su dobar par jer celer može pomoći u odbijanju kupusovog moljca, čime štiti kelj. Celer takođe poboljšava mikroklimu oko kelja, što podstiče njegov rast.
Tikvice i kukuruz
Tikvice i kukuruz su dobar par jer kukuruz daje senku koja pomaže da zadrži vlagu u zemljištu, što je korisno za tikvice. Osim toga, tikvice svojim velikim listovima mogu sprečiti rast korova.
Šta posaditi pored graška?
Šargarepa
Dobro je saditi šargarepu sa graškom, jer obogaćuju zemljište azotom, što je korisno za šargarepu. Takođe, grašak može da deluje kao živi malč, zadržavajući vlagu u zemljištu oko šargarepe.
Krompir
Krompir i grašak su takođe dobar par jer grašak obogaćuje zemljište azotom, što je od koristi krompiru, dok krompir svojim korenom pomaže u prozračivanju zemlje.
Šta posaditi pored paradajza?
Beli luk
Beli luk ima prirodna svojstva da odbija štetočine, uključujući biljne vaši paukove grinje i druge insekte koji mogu da napadnu paradajz. Pored toga, može pomoći u smanjenju rizika od bolesti kao što su vodene boginje.
Luk
Kao i beli luk, i luk je dobar komšija paradajzu jer pomaže u odbijanju raznih štetočina. Njegov oštar miris može da odbije insekte, a paradajz i luk nemaju slične strukture korena, pa se ne takmiče za hranljive materije.
Šargarepa
Šargarepa i paradajz mogu biti dobar par jer se njihove strukture korena nalaze na različitim dubinama u zemljištu, što smanjuje konkurenciju za hranljive materije. Pored toga, šargarepa može pomoći u prozračivanju tla oko korena paradajza.
Pasulj
Pasulj obogaćuje zemljište azotom, što je korisno za rast paradajza. Paradajz, zauzvrat, može pružiti pasulj zaštitu od prekomerne sunčeve svetlosti, posebno tokom vrelih letnjih meseci.
Salata
Zelena salata brzo raste i može se saditi između redova paradajza. Nizak je, tako da se ne takmiči sa paradajzom za svetlost, a njegovo prisustvo može pomoći u zadržavanju vlage u zemljištu.
Šta posaditi sa paprika?
Šargarepa
Šargarepa i paprika mogu biti dobar par jer šargarepe imaju dubok korenov sistem, dok paprike imaju pliće, pa se ne takmiče za iste hranljive materije u zemljištu. Takođe, šargarepa može pomoći u prozračivanju zemlje oko korena paprike.
Luk
Luk može pomoći u zaštiti paprike od raznih štetočina, posebno biljnih vaši. Njegov jak miris odbija mnoge insekte koji bi mogli da napadnu papriku, a ne takmiči se sa paprikom za hranljive materije.
Paradajz
Paprika i paradajz pripadaju istoj porodici (Solanaceae) i imaju slične uslove rasta, kao što su potreba za sunčevom svetlošću i toplotom. Međutim, treba voditi računa o plodoredu zbog mogućih bolesti zglobova, poput pepelnice.
Spanać
Spanać brzo raste i može se saditi između redova paprike. Njegovi niski listovi pomažu u zadržavanju vlage u zemljištu i sprečavaju rast korova, što je korisno za papriku.
Pasulj
Pasulj obogaćuje zemljište azotom, što je korisno za paprike. Takođe, pasulj može delovati kao prirodni malč i tako pomoći u zadržavanju vlage u zemljištu.
Šta posaditi pored peršuna?
Šargarepa
Peršun i šargarepa su odlična kombinacija jer oboje vole sunce i rastresito tlo. Peršun takođe može pomoći u odvraćanju šargarepinih muva.
Paradajz
Paradajz i peršun se dobro slažu, jer peršun može pomoći u zaštiti paradajza od određenih štetočina kao što su biljne vaši.
Salata
Zelena salata i peršun su dobra kombinacija jer peršun pruža laganu hladovinu koja može zaštititi zelenu salatu od previše sunca, a oba imaju slične potrebe za vodom.
Luk
Luk je još jedna dobra kombinacija sa peršunom jer ova dva preferiraju slične uslove zemljišta. Pored toga, luk može pomoći u odbacivanju određenih štetočina koje napadaju peršun.
Rotkvice
Rotkvice brzo rastu i mogu pomoći u sprečavanju korova, a takođe pomažu u prozračivanju tla.
(Krstarica)