Zima je stigla, sve nas trese praznična groznica i praznično dekorisanje, a uz jelku i božićnu zvezdu još jedna biljka utkana je u običaje koji se vezuju za praznike, Božić i Novu godinu.
Reč je o božikovini – koja prema narodnom predanju štiti od zlih duhova i nesreća, a u zimskim mesecima i u vreme božićnih praznika stavlja se iznad vrata ili se njome ukrašavaju razni praznični venčići kako bi vlasnike zaštitila od nesreća.
Ima zimzelene, čvrste, kožaste listove jajastog i eliptičnog oblika koji su na vrhovima šiljasti i trnoviti. S gornje strane su tamnozeleni, a s donje bleđi i svetliji. Cvetovi su joj beli ili ružičasti, kora mladog drveta zelene je boje, a starijeg siva i glatka. Plodovi su loptasta koštunica crvene boje. Cveta od maja do jula.
Kroz vekove, u narodu se sačuvalo mišljenje koje važi za božikovinu – da biljke koje zimi rađaju plod imaju moć da zaštite čoveka jer prkose prirodi. Tako su stari Rimljani verovali da grančica božikovine štiti od munje, uroka i zlih sila.
U hrišćanstvu cvet božikovine predstavlja simbol rođenja Isusa, crveni plodovi simbolišu njegovu krv, a bodljikavo lišće krunu od trnja.
U narodnoj medicini u lekovite svrhe upotrebljavaju se listovi zelenike za lečenje groznice, kašlja, reumatizma, bolesti želuca.
Ipak, božikovina spada u otrovne biljke, a posebno su otrovni plodovi, što je i najčešći razlog izbegavanja njene sadnje u dvorištima.
(Krstarica)