Jesen je godišnje doba kada pampas doživljava svoju punu raskoš – jer su cvetne metlice od sada pa sve do mraza efektan jesenski detalj na otvorenom, a tokom zime odlično se mogu uklopiti u svaku unutrašnju dekoraciju. Pampas trava službenog imena Cortaderia selloana ukrasna je biljka duge stabljike i raskošnih listova, odnosno paperjaste trave najčešće zlatne boje.
Odlično izgleda u velikim vazama, na stolu ili u nekom kutku za opuštanje. Ova je biljka vrsta cvetnice iz porodice Poaceae. Poreklom je iz Južne Amerike, iz regije Pampas po kojoj je i dobila ime. Listovi ove trave tanki su i mogu biti dugi i oko jedan metar. Cvetni štap završava cvetnom metlicom dužine 40 do 50 centimetara. Postoje sorte i s belom i ružičastom metlicom, koje su nižeg rasta. Ali, iako je neodoljiva, potreban je oprez oko ove ukrasne biljke jer ipak nije za svakoga, piše Živim.hr.
Naime, osobe koje inače pate od alergija na polen trave mogu osetiti respiratorne simptome i od pampasa. Procenjuje se da alergije na polen trave pogađaju oko 20 posto stanovništva širom sveta, što znači da je svaka peta osoba alergična na travu.
Takođe, svake se godine beleži i porast broja osoba koje pate od različitih vrsta alergija. Kod nekih su urođene, a drugi ih pak razviju u bilo kojoj životnoj dobi. Nije baš jasno zašto neko ko je do juče uživao bez tegoba u travi, odjednom na nju nepovoljno reaguje, ali razlog leži u činjenici da svedočimo klimatskim promenama, zagađenju vazduha, uništavanju prirodne flore, urbanizaciji i slično.
Globalno zagrevanje rezultira većim brojem toplijih dana, što pak pogoduje ranijem nicanju biljaka, kao i njihovom dužem zadržavanju. Kod osetljivih osoba alergija na travu manifestovaće se kijanjem, šmrcanjem i drugim smetnjama gornjeg dišnog disajnog i iritacijom na očima. Iako efekat pampas trave na zdravlje nije proučavan na velikom uzorku, u Španiji su napravili prvu manju studiju koja je pokazala veliku alergenost pampas trave.
U španskoj Kantabriji upustili su se u naučni projekat pa su ekstrahovali polen pampas trave i analizirali alergenu reakciju kod 98 pacijenata koji su bili alergični na polen lokalnih trava. Utvrdili su kožnu reakciju i prisutnost specifičnih IgE antitela (sIgE) na pampas ili na tipičnu autohtonu travu, Phleum pratense. Takođe su u istraživanju uporedili sezonske simptome s prijavljenim brojem polena trave na tom području. Rezutati snažno sugerišu da pampas može uzrokovati respiratorne alergije u sličnoj meri kao i lokalne trave. S obzirom na to da se pampas trava oprašuje kasnije od lokalnih trava, to bi produžilo razdoblje alergija na travu u regiji za oko tri meseca svake godine, kako je i navela većina pacijenata.
Istraživači su zaključili kako je ova prva studija koja je izvestila o efektima upečatljivog širenja pampas trave na ljudsko zdravlje te da može predstavljati relevantno pitanje zdravlja okoline.
U poslednjih nekoliko decenija pampas trava proširila se u raznim zemljama te je već negde i klasifikovana kao invazivna vrsta, na primer na Havajima i u Novom Zelandu. Razlog je taj što su zabeležene mnoge pogubne posledice za lokalnu biološku raznolikost, krajolik i strukture.
Ali i dalje je veoma omiljena upravo zbog svoje upečatljive karakteristike – može narasti nekoliko metara u visinu, a perjanice su sve raskošnije iz godine u godinu. Cvetaju krajem leta i mogu trajati do dugo u jesen. Listovi su dugi i uski, s oštrim rubovima koji se mogu seći poput noža, otuda i ime „cortaderia“, što na španskom znači „sečenje trave“. Osim uređenja okoline, pampas trava je takođe atraktivna pticama. Visoke perjanice pružaju ‘klupe za odmor’ pticama, a listovi takođe mogu pružiti sklonište malim životinjama poput miševa i zečeva. Sadi se u kombinaciji s drugim biljkama na travnjaku gde može stvoriti prelepe cvetne gredice, ali potreban je oprez jer je tokom sušnih razdoblja jako zapaljiva.
U prošlosti se ova biljka koristila i u praktične svrhe. Listovi su se koristili su Južnoj Americi za sečenje, a perjanice za posteljinu, izolaciju, pa čak i kao materijal za tkanje. Pampas trava davno se koristila i zbog svojih lekovitih svojstava. U tradicionalnoj južnoameričkoj medicini pampas trava se koristi za lečenje raznih bolesti, uključujući astmu, bronhitis i infekcije mokraćnog sistema. Iako postoje ograničena naučna istraživanja o lekovitim prednostima pampas trave, neke studije sugerišu da može imati protivupalna i antitumorska svojstva.
Pampas trava trenutno je izuzetno popularna u svetu dizajna enterijera, njene pernate metlice koriste u dekorativnim aranžmanima. Poslednjih godina pampas trava zvezda je Instagrama i posebno je trendi u boho i minimalističkim stilovima dekoracije.
Pampas trava je takođe popularna među cvećarima koji je koriste u cvetnim aranžmanima, bidermajerima i drugim cvetnim ‘kreacijama’. Pernata tekstura daje jedinstven i nežan ‘dodir’ tim aranžmanima, a njihova veličina i visina čine ih idealnim za mnoštvo kreacija.
Ali, kada se koristiti pampas u cvetnim aranžmanima, savetuje se lagano poprskati metlice lakom za kosu kako bi im pomogli da zadrže svoj oblik i sprečite rasipanje po podu. Ipak to ih neće lišiti sposobnosti da izazovu alergijsku reakciju kod osetljivijih osoba.
U nekim kulturama pampas trava je takođe povezana sa simbolikom i duhovnošću. U japanskoj kulturi pampas trava se smatra simbolom prosperiteta i često se koristi u tradicionalnoj umetnosti i ukrasima. U feng shuiju se veruje da pampas trava donosi sreću i pozitivnu energiju u prostor.
(Krstarica)