Ruzmarin je mirisna zimzelena začinska biljka. Gaji se u vrtovima, na terasama, balkonima i sve češće kao sobna biljka. Ovaj zanimljiv dekorativni grm oplemenjuje svaki prostor, ali može uvek da postane i koristan začin.
Ruzmarin cveta u proleće. Cvetovi su svetloplavi, sitni i u gornjim delovima skupljeni u cvasti, i privlače pčele.
Ime ruzmarina potiče od latinskih reči, ros (rosa) i marinus (more), što u prevodu znači morska rosa. Ovaj naziv ukazuje da je za njegov rast veoma povoljan povetarac sa mora, koji donosi vlagu.
Tradicija dekorisanja svadbenog veselja cvećem datira još od 400. godine pre naše ere. Tadašnje mlade nosile su venčiće od cveća i travki na glavi, a verovalo se da imaju magičnu moć da teraju zle duhove.
Mnogo godina kasnije u “modu” ulaze buketi od ruzmarina, pšenice ili mirte. Pšenica je simbolizovala plodnost, dok se za ruzmarin i mirtu verovalo da su biljke koje donose sreću na domaće ognjište i povoljno utiču na seksualni život bračnog para.
U srednjem veku nijedno elegantno venčanje nije moglo proći bez ruzmarina, zato što se mislilo da je ruzmarin simbol vernosti i uspomene. Svež ruzmarin tadašnji organizatori venčanja utapali su u zlato i vezivali ga ukrasnim tračicama, a zatim darivali svim gostima.
Simbolika ovog čina govori da iako mladenci ulaskom u bračni život “napuštaju” svoje prijatelje i stari način života kako bi započeli novi, nikada neće zaboraviti svoje najbliže.
Ostao je zapisan i običaj da mlada i mladoženja umaču ruzmarin u svoje čaše sa vinom, a zatim ih ispiju, ili da osušeni ruzmarin stave u postelju prve bračne noći, kako bi bili sigurni u vernost jedno prema drugom, kao i da bi osigurali dobar početak braka.
Naime, smatralo se da je svako ko ne voli miris ruzmarina loš ljubavnik, ili će biti neveran u braku. Postoji i verovanje da ako devojka stavi malo brašna ispod grma ruzmarina jedne letnje noći, ujutru će naći inicijale njenog budućeg muža.
On asocira na uspomene i vernost, obično se nalazi u bidermajeru, sakou mladoženje, a najčešće su svi svatovi okićeni njime. Na svadbama, mlade devojke, obično nevestina neudata sestra ili neka druga bliska rođaka, kite svatove grančicom ruzmarina oko koje je vezana ukrasna traka. Okićeni svatovi daruju devojke novcem i na taj način sebe simbolično obeležavaju kao članove svadbene povorke.
Nekim narodima bio je predmet obožavanja. Tako se kraljica Mađarske svakodnevno kupala u ruzmarinu, bila je poznata po svojoj lepoti, pa ju je u 72. godini zaprosio kralj Poljske. Ovo otkriće uticalo je na patentiranje “mađarske vode” (sa ruzmarinom) jednog od najstarijih parfema koji se i danas proizvodi.
(Krstarica)