Da li znate da vazduh u vašem stanu može da primi do 5 litara vode dnevno
Ne očajavajte, nije lako ali problem vlage u stanu može da se reši. Jedan je pristup ako vlaga prodre u zidove starih podruma, drugi ako su vlažni zidovi zbog nedovoljne toplotne izolacije i loše ventilacije prostora, treći ako se radi o ravnom krovu koji prokišnjava i treba ga popraviti.
Sami stanari su izvor vlage. Da li znate da vazduh u vašem stanu može da primi do 5 litara vode dnevno, koju stvaraju samo stanari?
Vlaga u kući
Živeti u umerenoj klimi i imati četiri godišnja doba sa različitim vremenskim uslovima je sjajno. Ali takvi uslovi, sa kišom, snegom, suncem i promenljivim temperaturama, zahtevaju da zgrade u kojima živimo održavaju idealnu temperaturu i vlažnost.
Postoje dva glavna uzroka vlažnih zidova. Mora se napraviti razlika između vlage uzrokovane curenjem i vlage uzrokovane kondenzacijom. Vlaga usled curenja posledica je loše hidroizolacije, a uglavnom su žute i smeđe mrlje.
Vlaga od kondenzacije je posledica nedovoljne toplotne izolacije i loše ventilacije prostora. Ako zidovi nisu pravilno izvedeni, ako „ne dišu“, u uglovima će biti dosta vlage i kondenzata, što buđ posebno voli. Vlažnost u vašem domu treba da se meri, kako bi se kontrolisala količina energije koja se troši na ventilaciju.
Potrošnja energije u kući biće manja uz korišćenje uređaja za merenje vlage.
Prozori – još jedno kritično mesto
Shodno tome, “krivci” za povećano nakupljanje vlage u stanu su prozori. Redovna ventilacija je važna. Naši domovi su često „dehidrirani” zbog grejanja. Sigurno ste primetili da se u njima skuplja mnogo prašine i da ima mnogo statičkog elektriciteta.
To je zato što novi građevinski materijali za izradu prozora smanjuju gubitke toplote koji su bili uobičajeni kroz stare drvene prozore i vrata koja ne „dišu“. Ako, na primer, ugradimo savršenu novu stolariju, nema više promaja. Toplotno i akustički, dobili ste odličnu izolaciju, ali bez ventilacije.
Zato, ako nemate sofisticirane uređaje koji regulišu razmenu vazduha u vašem prostoru, uradite ono što su radile naše bake – „provetrite“ svoj dom ujutru kada ustanete i pre spavanja. I to čak i ako živite u centru grada zagađenom smogom. Svežina će doneti i udobnost i osećaj topline.
Buđ na spoljnim zidovima znači da morate popraviti fasadu
Iznad i oko prozora, u uglovima prostorije, na unutrašnjoj strani spoljašnjih zidova, buđ će se pojaviti već na početku grejne sezone, ako se prostor koji nije dovoljno toplotno izolovan i ne provetrava.
Prva pomoć protiv plesni, vlage i gljivica
Za borbu protiv ovog problema vodite računa o konačnom rešenju – dobroj izolaciji zidova, plafona, fasade. Najefikasniji način da se rešite postojeće buđi je upotreba 100% alkohola. Ako nemate ili ne možete da dobijete 100% alkohola, stručnjaci preporučuju da koristite najmanje 80% alkohola jer alkohol razblažuje čak i vlagu na koju se nanosi.
Buđava mesta se preporučuje prskati, a ne brisati, kako se spore ne bi dalje širile po stambenom prostoru. Uz odgovarajuću ventilaciju i grejanje, moguće je značajno održavati vlažnost u dozvoljenim granicama. Relativna vlažnost vazduha u stanu treba da bude stalno 65 do 70 odsto.
Veoma je važno da se višak vlage stvoren određenim aktivnostima u stanu (naša tela, pranje, tuširanje, kuvanje i sl.) redovno iznosi napolje provetravanjem prostorija. Ne plašite se hladnog vazduha – to je korisno! Hladan spoljašnji vazduh koji dospe u unutrašnje prostorije prilikom provetravanja kasnije, tokom grejanja, vezuje za sebe vlagu.
Sledeći put kada se otvori prozor, on napušta prostoriju zajedno sa toplim vazduhom. Hladan spoljašnji vazduh koji ulazi u toplu prostoriju može prilično dobro isušiti prostoriju – čak i tokom kišnog vremena. Što je vazduh hladniji, to više vodene pare može da zadrži. Zbog toga je provetravanjem hladnim vazduhom zimi moguće ukloniti više vlage iz prostorije nego leti.
(alo.rs)
(Krstarica)