Savremena konvencionalna poljoprivredna proizvodnja danas je nezamisliva bez upotrebe raznih hemijskih sredstava.
“Bavim se proizvodnjom maline, šljive, jabuke i koriste se te hemije što kažu koliko stručnjaci dozvole, preporuče”, kaže Milun Milićević voćar iz ariljskog kraja.
“Dolaze nam zaštitari, po njihovim savetima radimo. Primenjuje se dosta hemije. Mislim mora u današnje vreme, primorani smo na to, nažalost”, navodi Milenko Planojević voćar iz ariljskog kraja.
Ali ambalaža od raznih otrova najčešće se neadekvatno odlaže. Od prošle godine zajedničkim projektom Fondacije Ana i Vlade Divac, Foruma civilne akcije i opštine Požega ariljski, požeški i užički poljoprivrednici imaju adekvatno rešenje tog problema.
“Prva akcija ove vrste u ovom okrugu i svaki početak je težak. Prošle godine je bilo manje prikupljenog otpada, ove godine će biti više. Tako da negde korak po korak, doći ćemo do promena”, smatra Đorđe Perišić iz Fondacije Ana i Vlade Divac.
“Imamo dobar odziv sad od određenih poljoprivrednih apoteka i hladnjača, gde u toku godine i određene mesne zajednice, na nivou ove tri ili četiri opštine, gde će u toku godine moći oni da donesu taj otpad, znači da ga ne čuvaju negde”, kaže Emina Antić iz Foruma civilne akcije Požega.
Najčešće završi na divljim deponijama, a neodgovorni pojedinci nisu svesni koliko tako ugrožavaju i sopstveno zdravlje.
“Stavljali smo table, za to ništa ne pomaže. I dalje se baca. Sad vidimo da je manje, makar mi što donesemo u džakovima ove boce, ne idu u vodu i na divlje deponije”, kaže Veselin Jezdić predsednik Mesne zajednice Otanj.
“Naše preduzeće neće imati finansijske troškove koje bi inače imalo prilikom odlaganja ovakvog tipa otpada. A na drugi način smo podržali akciju, pošto kao i u svim sferama poslujemo kao održivo preduzeće i nastojimo da sačuvamo životnu sredinu, što nam je i glavni cilj”, kaže Ivan Stanisavljević šef rasadnika JP “Srbijašume” Požega.
“Ova plastična ambalaža se uglavnom pali. To je mnogo štetno za zdravlje svih nas. Eto, a valja svakog od malih nogu pokazati mu dobar primer, na neki pravi način, kako se sa tim otpadom valja upravljati”, smatra Srboljub Matović iz Mirosaljaca.
“To zagađuje drveće, a bez drveća ne možemo da živimo uopšte”, kaže Vuk Matović iz Mirosaljaca.
Neodgovorni pojedinci smeće bacaju u vrzinu smatrajući da će se razgraditi samo od sebe. Međutim, plastičnoj kesi potrebno je 240 godina, dok za plastični predmet taj proces u prirodi može trajati milenijum.
(RTS)