Balans bele boje je metod korekcije boja na kameri tako da one budu što vernije prikazane. Ova tehnika je posebno bitna u situacijama gde različiti izvori svetlosti – poput sunčeve, fluorescentnih sijalica ili led lampi – mogu da izmene stvarne boje.
Balans belog je neophodan, jer ljudsko oko i kamera ne percipiraju boje na isti način. Svaka novinarska karijera počinje na isti način, kada kolega snimatelj kaže: „Pridrži ovaj beli papir…”
„Ako se ne uradi beli balans, onda se izgubi balans. Nemamo pravilan raspored boja. U suštini mi se bavimo upadnim svetlom, ne bavimo se samim predmetom koji snimamo. To je jako bitno. Ako bismo uradili balans na plavom ili balans na žutom, ja bih onda ispao kao štrunf. Bio bih plav, a ceo ambijent bi dobio tu plavu notu. Ako bi radili na plavom onda bi otišlo u kontra smeru, radilo bi se u žutom“, objašnjava Milan Ljubinković, snimatelj u RTS-u.
Zanimljivo je da naš mozak automatski uradi „vajt balans”. Bez obzira na to da li smo pod žutim svetlom sijalice ili na dnevnom svetlu, bela boja nam uvek izgleda belo. Kamere, međutim, nemaju tu sposobnost.
„Običan gledalac jedino na osnovu lica koje je neki referent može da primeti balans. A svako od nas, ja sam malo rumeniji, vi ste malo bleđi, ima drugačiji tip kože. Jedino je to po meni neka realna situacija i neke stvari koje su opšte prepoznatljive. Trava je zelena, ona treba da ima tu zelenu“, dodaje Ljubinković.
Balans bele boje je samo jedan deo slagalice. Da bi slika bila pravilno uravnotežena, potrebno je obratiti pažnju i na druge elemente, poput prostora, kompozicije slike, svetlo-tamnog odnosa, to jest kontrasta. Svi ovi elementi moraju biti u međusobnom skladu i ravnoteži kako bi slika bila prijatna za oko.
(RTS)