Bojan i Predrag Milosavljević iz Vračevića nadomak Lajkovca počeli su da prave bas gitare iz ljubavi prema tvrdom zvuku. Bojan je poželeo da ima bas kao Džastin Čenselor iz omiljenog mu američkog benda „Tul“.
„To je sedam, osam hiljada funti. Čeka se dugo. Ja sam onda odustao od te ideje da ću ga ikada imati. Ali zašto ne bi, na primer, probao ja da napravim nešto što je takvo, što je isti takav bas“, kaže Bojan.
Napravio je mašinu za obradu drveta, latio se posla, a pridružio mu se brat Predrag. Specijalnost im je izrada bas gitare bez glave. Estetski igled tela instrumenta je polje na kojem ekperimentišu koristeći drvo sa degenearativnim promenama, ali i afričke vrste: venge, bubingu, abonos‚ palisander. Ostali delovi, osim naziva instrumenata, domaći su.
„Volimo istoriju i ime brenda, ‘Brenus’, smo dali po keltskom vojskovođi koji je prvi opljačkao Rim. I onda, u tom stilu, smo krenuli prvo keltska imena božanstava i bića iz keltske mitologije i onda smo i iz slovenske“, objašnjava Predrag.
Instrumente im testira Saša Stefanović, bas gitarista iz Valjeva. Milosavljevići kažu da su ponosni što je njihov bas odabrao makedonski gitarista i kompozitor, diplomac Berklija, Georgi Šareski.
„Gitara, što manja, što lakša, kratka skala, ali da zadovoljava neke njegove želje i da mu se sviđa oblik, što se kaže. Znači taj instrument može biti najbolji instrument, ali ako on tebe ne inspiriše da ga držiš u ruci, onda džaba što je dobar“, ističe Bojan.
Obojica Milosavljevića su elektro-struke i primarni posao im je u Rudarskom basenu Kolubara. Iz hobija nisu postali basisti, ali kreiraju električne instrumente tvrdog metalnog zvuka u kakavom uživaju.
(RTS)