Najbogatiji ljudi današnjice poseduju povelike svote novca koje se mere milijardama dolara. Mnogi od nas su čuli za multimilijardere Bila Gejtsa, Ilona Maska, Džefa Bezosa, a tu je i manje poznati Berno Arno.
Berno Arno je francuski poslovni mogul, investitor i kolekcionar umetničkih dela. On je suosnivač, predsednik i izvršni direktor „LVMH Moët Hennessy – Louis Vuitton SE“, najveće svetske kompanije za luksuznu robu. On je najbogatiji čovek na svetu, prema Forbsovoj listi milijardera. Njegovo bogatstvo se procenjuje na 220 milijardi dolara. On je najbogatiji čovek u savremenoj istoriji, ali čak ni on nije najbogatiji čovek svih vremena.
Ta titula pripada Mansi Musi, vladaru Zapadne Afrike iz 14. veka koji je bio toliko bogat da su njegovi velikodušni pokloni uspeli da unište ekonomiju jedne zemlje.
Američki sajt Selebriti Net Vort je 2012. godine procenio je njegovo bogatstvo na današnjih 400 milijardi dolara, ali se istoričari ekonomije slažu da je vrednost onoga što je Musa posedovao nemoguće definisati brojkama.
Mansa Musa je rođen 1280. godine u porodici vladara. Njegov brat, Mansa Abu-Bakr, vladao je carstvom sve dok 1312. godine nije abdicirao kako bi pošao u ekspediciju.
Prema sirijskom istoričaru iz 14. veka Šibabu Al-Umariju, Abu-Bakr je bio opsednut Atlantskim okeanom i onim što se nalazi sa druge strane okeana. Navodno se upustio u ekspediciju sa flotom od 2.000 brodova i hiljadama muškaraca, žena i robova. Otplovili su i nikad se nisu vratili. Neki, poput pokojnog američkog istoričara Ajvana Van Sertima, veruju da je Abu-Bakr stigao do Južne Amerike, ali ne postoje nikakvi dokazi za to.
U svakom slučaju, Mansa Musa nasledio je kraljevstvo koje je njegov brat ostavio. Pod njegovom vladavinom, kraljevstvo Mali značajno je uvećano. Musa je pripojio 24 grada, uključujući Timbuktu. Kraljevstvo se prostiralo na površini od oko 3.000 kilometara, od Atlantskog okeana sve do današnjeg Nigera, obuhvatajući delove Senegala, Mauritanije, Malija, Burkine Faso, Nigera, Gambije, Gvineje-Bisao, Gvineje i Obale Slonovače.
Uz tako veliku teritoriju, došle su i obilne količine zlata i soli. Tokom vladavine Mansa Muse, carstvo Mali držalo je gotovo polovinu zlata Starog sveta, prema podacima Britanskog muzeja. I sve je to pripadalo kralju.
Raskošni put u Meku
Iako je carstvo Mali bilo bogato, mnogi za njega nisu ni znali. To se promenilo kad je Mansa Musa, pobožni Musliman, odlučio da pođe na hodočašće u Meku, prolazeći kroz Saharu i Egipat. Kralj je navodno napustio Mali sa karavanom od 60.000 ljudi. Sa sobom je poveo kompletnu kraljevsku svitu i zvaničnike, vojnike, zabavljače, trgovce, 12.000 robova, kamile, kao i mnogobrojne koze i ovce. Bio je to grad koji se kretao kroz pustinju, prenosi informer.rs.
„Grad“ čiji su stanovnici, sa sve robovima, bili obučeni u zlatni brokat i najfiniju persijsku svilu. Za njima je išlo stotine kamila noseći stotine kila čistog zlata. Bio je to prizor za pamćenje. A prizor je postao još raskošniji kad je karavan stigao u Kairo, gde su Musa i njegovi saradnici mogli da se razmeću bogatstvom.
Musa kao mitološki kralj Mida
Mansa Musa je ostavio toliko jak utisak na Kairo, da je Al Umari, koji je grad posetio 12 godina posle kralja Malija, ispričao sa koliko su oduševljenja stanovnici Kaira i dalje govorili o njemu. Delio je zlato šakom i kapom svima po Kairu u toj meri da je njegov tromesečni boravak izazvao pad cene zlata u regionu. Pad vrednosti zalata trajao je deset godina i potpuno uništio ekonomiju.
Hadžiluk Mansa Muse doveo do ekonomskih gubitaka u vrednosti od 1,5 milijardi dolara i to širom Bliskog istoka. Vraćajući se u Mali, Mansa Musa je ponovo prošao kroz Egipat. Neki kažu da je pokušao da pomogne i da je povukao deo zlata iz opticaja pozajmivši ga nazad po drastičnim kamatama. Drugi kažu da je potrošio toliko da je ostao bez zlata.
Osvajanje sveta i krah
Nema nikakve sumnje da je Mansa Musa potrošio, ili proćerdao, mnogo zlata tokom hodočašća. Ali ta preterana velikodušnost je i privukla pažnju ostatka sveta. Mansa Musa je ucrtao Mali i sebe na mapu sveta, i to bukvalno. U katalonskom atlasu iz 1375. godine nalazi se crtež afričkog kralja koji sedi na zlatnom tronu na vrhu Timbuktua, držeći komad zlata u ruci. Timbuktu je postao afrički El Dorado i ljudi su dolazili iz raznih krajeva sveta su da ga vide rođenim očima.
U 19. veku još je imao mitski status izgubljenog zlatnog grada na ivici sveta, mamac istovremeno za evropske lovce na bogatstvo i istraživače. Za ovo su mahom zaslužni podvizi Mansa Muse koji je Malijem vladao 500 godina ranije. Musa se vratio iz Meke sa nekoliko islamskih učenjaka, uključujući direktne potomke proroka Muhameda, kao i andaluzijskog pesnika i arhitektu po imenu Abu es hak es Saheli, koji važi za čoveka koji je osmislio slavnu džamiju Đingarejber.
Kralj je navodno pesnika platio sa 200 kilograma zlata, što bi u današnjem novcu iznosilo 8,2 miliona dolara. Pored toga što je podsticao umetnost i arhitekturu, finansirao je i književnost i gradio škole, biblioteke i džamije. Timbuktu je uskoro postao centar obrazovanja i ljudi su putovali iz svih krajeva sveta kako bi studirali na mestu koje će postati Univerzitet Sankore.
Nakon što je Mansa Musa umro 1337. u 57 godini, carstvo su nasledili njegovi sinovi, ali nisu uspeli da ga očuvaju. Manje države su se otcepile i carstvo se srušilo. Kasniji dolazak Evropljana u region bio je poslednji ekser u kovčegu carstva.
(Krstarica)