Od 32 predmeta, Muzej Viktorije i Alberta pozajmljuje 17, dok 15 dolazi iz Britanskog muzeja. Glavni pregovarač Gane kaže da se nada „novom osećanju kulturne saradnje“ nakon višegeneracijskog gneva.
Mnogim muzejima u Ujedinjenom kraljevstvu zakonom je zabranjeno da za stalno vrate predmete, pa su „pozajmice“ jedini način da se omogući da se istorijski predmeti ponovo nađu u zemljama njihovog porekla.
Neke zemlje koje traže nazad svoje istorijsko blago se, međutim, plaše da bi „pozajmice“ mogle da znače da implicitno prihvataju britansko vlasništvo nad predmetima.
Direktor Muzeja Viktorije i Alberta Tristam Hant rekao je za Bi-Bi-Si da se zlatni predmeti sa ašantskog dvora mogu uporediti sa „krunskim draguljima“ u Velikoj Britaniji.
Među predmetima koji će biti dugoročno „pozajmljeni“, od kojih je većina uzeta tokom 19. veka u ratovima između Ašantskog kraljevstva i Britanije, nalaze se i državotvorni mač i zlatne značke koje su nosili zvaničnici sa funkcijom da pročiste dušu kralja.
Hant smatra da muzeji, kada čuvaju predmete koji su potekli iz rata i pljačke u vojnim kampanjama, imaju dužnost prema zemljama porekla da pronađu način kako bi predmeti mogli pravednije da se dele.
„Ne čini mi se kao da će muzeji da se sruše ako izgradimo ovakva partnerstva i prakse razmene“, ističe Hant.
Ipak, on insistira da novo kulturno partnerstvo „nije potajna restitucija“, što znači da to nije način da Gana preuzme vlasništvo nad predmetima.
Trogodišnja „pozajmica“, sa mogućnošću produženja na još tri godine, dogovorena je sa Otumfo Osei Tutuom II – trenutnim ašantskim kraljem, koji ima uticajnu ceremonijalnu ulogu, ali je njegovo kraljevstvo deo moderne Gane.
(RTS)