Postoji mnogo ukrštanja kultura u pogledu toga šta ljudi vole, a šta ne…
Naučnici su uspeli da otkriju koji je miris ljudima najprijatniji! U novoj studiji, istraživači-naučnici su zamolili pojedince iz 10 različitih kulturnih grupa. Poput autohtonih naroda lovaca-sakupljača i tradicionalnih poljoprivrednih zajednica, kao i savremenih stanovnika gradova da nanjuše 10 jedinstvenih mirisa i rangiraju ih prema prijatnosti.
– Želeli smo da ispitamo da li ljudi širom sveta imaju istu percepciju mirisa i vole iste vrste mirisa, ili je to nešto što je kulturološki naučeno. Tradicionalno se smatralo kulturnim, ali možemo pokazati da kultura nema mnogo veze s tim – kaže neuronaučnik Artin Aršamijan sa Instituta Karolinska u Švedskoj.
Istraživači su putovali daleko i naširoko, prikupljajući podatke sa terena u nekoliko kulturnih sredina, predstavljajući različite načine života širom Tajlanda, Meksika, Ekvadora i SAD, i obuhvatajući pustinje, tropske prašume, brdsku klimu, priobalne regione i još mnogo toga.
Učesnici su uključivali brojne grupe lovaca-sakupljača (uključujući narod Semak Beri sa Malajskog poluostrva na Tajlandu), kao i nekoliko samostalnih hortikulturalnih i poljoprivrednih zajednica (kao što je narod Čači u Ekvadoru), i grupu subjekata iz Njujorka koji predstavlja modernu, rasno i etnički raznoliku urbanu sredinu piše sciencealert.
Na svakom posećenom mestu, učesnicima ukupno preko 280 pojedinaca predstavljeno je 10 nasumično raspoređenih uređaja za doziranje mirisa nalik na olovke. Zamoljeni su da pomirišu svaku “olovku” od najprijatnijih do najneprijatnijih.
Miris koji je generalno ocenjen kao najprijatniji bio je vanila (vanilija) (glavna komponenta ekstrakta vanile), dok je sledeći najpopularniji bio etil butirat (koji ima voćni miris i često se koristi kao pojačivač ukusa u hrani sa voćnim ukusom). Treći je bio linalol, koji ima cvetni miris.
Najmanje popularan miris u studiji bila je izovalerinska kiselina, koja je poznata po tome što ima oštar, neprijatan miris, povezan sa sirom, sojinim mlekom i znojem.
Dok su mnoga prethodna istraživanja ispitivala ovu oblast – tražeći da vide kako percepciju mirisa informišu kulturna udruženja, istraživači ovde kažu da prethodni eksperimentalni pristupi nisu uspeli da adekvatno prouče raznolik kulturni spektar.
Na kraju, mogli bismo očekivati da rangiranje ljudi po prijatnosti mirisa (valentnosti mirisa) odražava mešavinu njihove kulturne tradicije, ličnog senzibiliteta i univerzalnih preferencija (navodno zasnovanih na molekularnim karakteristikama mirisa), ali stepen svakog od ovih uticaja je do sada bilo nejasno.
Arshamianov tim je otkrio da uticaj kulturnih tradicija igra samo malu ulogu u preferenciji mirisa kod ljudi, sa rangiranjem valencije mirisa u snažnoj i pozitivnoj korelaciji u svim kulturama koje se mere.
Kada su ljudi različito rangirali pojedinačne mirise jedni od drugih u smislu percipirane prijatnosti, istraživači kažu da je kultura učesnika objasnila samo oko 6% varijanse, dok je 54% a nastalo zbog individualnih preferencija ljudi, a molekularni profil hemikalije mirisa objašnjava oko 40 procenata. varijanse.
Drugim rečima, dok ljudi mogu i različito rangiraju različite mirise, čini se da je većina uočenih varijacija stvar ličnih preferencija, a ne odraz kulture; u isto vreme, postoji mnogo ukrštanja kultura u pogledu toga šta ljudi vole, a šta ne.
– Sada znamo da postoji univerzalna percepcija mirisa koja je vođena molekularnom strukturom i to objašnjava zašto nam se sviđa ili ne sviđa određeni miris – kaže Aršamijan.
(Krstarica)