Pesmica „Ringe, ringe, raja“ se u 17. veka u Londonu odnosila na kugu, opaku bolest koja je odnosila živote. Međutim, pesma je nastala puno pre toga.
Smatra se da je ovo u početku bila dečja igra koja se zaista igrala oko ružinog drveta, koje je u paganizmu bilo simbol života, svetlosti, nadarenosti natprirodnim moćima.
Kijanje, koje se spominje u pesmi, simbolizuje izlazak duše iz tela. Paganski narodi su verovali da duša može da nam pobegne iz tela prilikom jakog kijanja, zbog čega se i razvio običaj da se prilikom kijanja ruka stavlja na usta i nos.
Tek kasnije, mnogo kasnije, sa otkrićem bakterija i virusa, stavljanje ruke na usta postalo je način da se spreči širenje bolesti
“Ringe, ringe raja, doš’o čika Paja…” pesma je koju je skoro svako od nas pevao kad je bio mali. Igrali smo se s njom, “zakucavali”, smejali… mnogi je i danas pevaju svojoj deci, ali priča koja se krije iza nje sve je samo ne fikcija.
Iako se već neko vreme peva u izmenjenoj verziji, original je izrazito mračan i bizaran.
“Ring” na engleskom znači prsten ili krug, a prvi stih u originalu na engleskom “Ring of Roses” označava prve simptome kuge – crvene kolutove na koži.
Izvorno, pesmica ide ovako:
Ring-a-ring o’ roses,
A pocket full of posies,
A-tishoo! A-tishoo!
We all fall down.
Cows in the meadows
Eating buttercups
A-tishoo! A-tishoo!
We all jump up.
U prevodu:
“Napravi krug od ruža, Džepove napuni cvećem, A-pćih! A-pćih! Svi padamo.
Krave na livadi jedu ljutiće! A-pćih! Svi skačemo!”
Dakle, u engleskoj verziji se ne spominju čika Paja, jaja, jasle i čučanje.
Radi se o opakoj bolesti koja kosi decu pred sobom. Zato tekst kaže: prsten od ruža, pun džep buketa, a-pćih, svi padamo…
U ovoj pesmi pominju se dva cveta — ruža i žablji cvet. Jedan je crvene boje, poput crvenih prstenova koji predstavljaju simptome kuge, a drugi cvet je žut i tradicionalno se koristio kao lek protiv groznice, upala, reume, iritacija kože i slično…
Pesmica se pevala slično kao i kod nas: deca se uhvate za ruke i formiraju kolo oko jednog deteta, igraju oko njega i pevaju pesmu. Ko je najsporiji u kolu u sledećem krugu stoji u sredini, postaje rosie (ružica).
Simbolično, dete u sredini predstavlja osobu obolelu od kuge, samu, izolovanu. U kasnijim verzijama, dete koje stoji u sredini na kraju pesmice poljubi nekoga iz kola i tako ga „zarazi“ da ono postane ružica, te zamene mesta…U našoj verziji, dete u sredini predstavlja mućak. Deca se vrte u kolu i pevaju pesmicu. Na kraju sva deca čučnu (simbolično popadaju). Koje dete zakasni, postaje mućak i ide u sredinu…
(Krstarica)