Italijanka Sonja Fredi sa Univerziteta „Katolika“ u Breši, predstavila je javnosti elektronski nos koji je u stanju da prepozna autentična vina (od toga od koje je vrste grožđa napravljeno i iz kog vinograda potiču pa do finalnog proizvoda), da pokaže da li je hrana autentičnog porekla ili je falsifikovana i da li je čuvana u dobrim uslovima.
Njen cilj nije da „ukrade“ posao somelijerima već da ubrza otkrivanje loših vina i loših namirnica. Sonja Fredi, koja je koordinatorka projekta, uradila je postdoktorsko istraživanje pod nazivom „Od nanostruktura do veštačke inteligencije: elektronski nos za zaštitu i valorizaciju vinskog nasleđa“.
Iz laboratorije u Breši, u kojoj je i nastao elektronski nos, objašnjavaju da je analiza isparljivih komponenti efikasan metod za dobijanje informacija o hemijskom sastavu tečnosti i čvrstih materija. Ova analiza se, kako navode, može primeniti u različitim oblastima, uključujući kontrolu kvaliteta, svežine i porekla prehrambenih proizvoda.
Nešto slično, pod nazivom Hypertaste, napravili su i istraživači IBM-a u Cirihu, koji je u stanju da detektuje takozvani hemijski otisak tečnosti sa svojevrsnim jezikom opremljenim elektronskim senzorima koji su u stanju da otkriju njihov sastav.
Osnovni princip na kome se zasniva funkcionisanje elektronskog nosa je jednostavan: svi se oslanjamo na mirise namirnica ne bismo li procenili njihovo stanje a ljubitelji vina koji su prošli određene kurseve poznati su po tome što mogu da procene odakle dolazi neko vino, od koje je sorte grožđa i koje sve arome ima.
To je zato što hrana i piće emituju određene gasne molekule koji mogu ukazati na to da li je hrana sveža ili ne, a mogu da otkriju i njihovo poreklo. Praćenjem ovih biomarkera je moguće utvrditi sve potrebne karakteristike namirnica, dok su istraživači iz laboratorije u Breši izjavili da čitav projekat ima za cilj stvaranje senzorskih platformi zasnovanih na ugljeničnim nanocevima i grafenu, sposobnih da detektuju specifične molekule gasa.
Vino je sastavljeno od 800 određenih organoleptičkih i isparljivih komponenti koje identifikuju ne samo njihov hemijski sastav ili vrstu grožđa koja se koristi za proizvodnju vina, već mogu biti indikativne za praćenje i proveru njegovog porekla.
Projekat je bio strukturiran u različitim fazama od „priprema senzora i montaže elektronskog nosa“ do „testiranja sa vinima“, i pokazalo se da je „nos“ sposoban da prepozna svežinu i falsifikovana bela vina i da sa preciznošću prepozna razne vrste testiranih vina. Ovi preliminarni rezultati potvrđuju da je moguće upotrebiti elektronski nos ukoliko želimo biti sigurni šta je ono što zaista jedemo i pijemo i kakvog je kvaliteta.
(RTS)