Kada je pre pola veka pokrenuo proizvodnju dekorativnih sadnica u selu, Živorad je bio je usamljen i neshvaćen od komšija. „Svi su se čudili šta ovaj radi, kako radi. Ja sam krenuo tim stopama i nisam popustao. Pa sin, pa unuk, unuke, to je treće koleno. Kad sam bio u Italiji pa on kaže, treće koleno – to je nešto jako. Kad vidiš takvu firmu da je treće koleno, znači tradicija“, priča Živorad Đurđević.
Žićinim primerom krenuli su i ostali. Danas je u Velikom Šiljegovcu registrovano 97 rasadnika ukrasnih lišćarskih i četinarskih sadnica.
Vrtni centar porodice Milošević na dvadesetak hektara gaji 400 dekorativnih vrsta. Za četiri godine prerašće u turistički kompleks, sa botaničkom baštom, hotelom, sportskim i etno sadržajima.
„Preko 60 posto je prodaja u Srbiji, a preko 40 posto radimo izvoz, i to uglavnom u okolnim zemljama. Pošto se bavimo uvozom prethodnih jedanaest, dvanaest godina iz Holandije imamo dosta poznanstava gore sa sajma, i par tih ljudi koji se bave gore, i onda smo imali prvi izvoz u Holandiju, gde je recimo Holandija broj jedan u svetu“, rekao je rasadničar Zoran Milošević.
Podsticaja od države ima, ali rasadničari smatraju da nisu dovoljni.
„Proizvođači cveća, oni imaju, da kažem, primat, a mi ne. Zašto je to tako ja stvarno ne znam. Mi dobijamo subvencije od države za onu osnovnu proizvodnju pošto, za one zasade koje imamo na parcelama po hektaru, ali usko na primer, za neku našu proizvodnju ukrasnih sadnica, nemamo nikakva davanja“, kaže Nemanja Zdravković, proizvođač ukrasnog bilja.
O tome se, između ostalog, razgovaralo i tokom festivalskih dana koji su osim rasadničara, okupili kooperante, i stručnjake iz zemlje i okruženja.
„Pored svakog ulaganja u seosku sredinu, posebno mislim na ulaganja u putnu infrastrukturu, veoma su važne i ovakve manifestacije gde ljudi mogu da se druže i razmenjuju kontakte, da razmenjuju ideje i samim tim unapređuju svoju proizvodnju i da pokažemo jednostavno da na selu može da se živi“, rekao je zamenik gradonačelnika Kruševca Aleksandar Jovanović.
Najbolji dokaz su mladi, koji se posle završenih škola i fakulteta vraćaju u zavičaj. Iskustvo i struka se ovde i te kako dopunjuju, pa rasadnici u Šiljegovcu često nude i usluge projektovanja i uređenja okućnica i javnih površina.
(RTS)