Utegnuti, prerađeni, doterani, blistaju kao momci u najboljim godinama. Različitih modela i godišta, a kao da su sad izašli iz fabrike.
Velibor Ikodinović iz Rače kaže da je fića 64. godište, a on 86. „Tako da je on već jedan život proživeo dok se ja nisam rodio“, dodaje Velibor.
„To je ljubav prosto rečeno, non-stop ulaganja, non-stop održavanja. Pazi se, mazi“, kaže Nebojša Pavlović iz Kraguujevca.
Željko Knežević iz Nikšića nabraja da fića ima originalnu radio stanicu, originalnu palicu, originalne sirene, prekidač za sirene – iz tog vremena koji je bio u milicijskim vozilima.
Mijatu Mijajloviću iz Kragujevca sviđa se što je u kolima svuda udobno.
Proizvodnja je počela 1955. i po Fijatov licenci za tri decenije, proizvedeno je oko milion fića. U kragujevačkoj Zastavi radilo se danonoćno, a dnevno je sa traka silazilo 400 vozila.
„Otkovali smo na milione delova za fiću, pokazao se kao odličan proizvod, u odličnim rukama je rađen“, kaže Rade Stefanović, bivši radnik „Zastave“.
Radoje Lazović iz Užica priča da je vratio u život sigurno njih petnaestak, koji se voze i sada po Užicu i okolini, čak je i jednog prodao u Austriji.
„U (Severnoj) Makedoniji se voli fićo i vozi se fićo. Ima ih oko 50 koji su u dobrom stanju“, napominje Aleksandar Stanojlović iz Skolja.
O njemu su snimali filmovi, o njegovom šarmu pisala je štampa. Bio je prvi automobil Sofije Loren i većine Jugoslovena.
„Nacionalna klasa“, simbol jednog vremena i dalje jezdi srpskim i svetskim drumovima. Jer to je jedini auto, kažu njegovi vlasnici, koji se i voli i vozi.
„Fića je rols-rojs i ništa više“, zaključuje Bratoljub Vukomanović iz Kragujevca.
(RTS)