Svakog proleća milioni Japanaca se upute u parkove, gde u senci trešnjinog drveta rasprostru prostirke i sa svojim prijateljima ili kolegama sa posla provedu nekoliko sati na otvorenom uživajući u razgovoru, piću i lakom obroku.
Ovaj običaj se jednostavno naziva „hanami“, što znači razgledanje cveća, a osim po dnevnom svetlu, upražnjava se i uveče, naročito petkom.
Gradski parkovi, šetališta i drugi javni prostori u Japanu ispunjeni su raznim vrstama ukrasne trešnje, čiji cvetovi variraju od besprekorno belih do ružičastih.
U vreme cvetanja oni se svakodnevno nalaze pod opsadom desetina hiljada posetilaca, ali uprkos tome ostaju potpuno čisti i uredni, zahvaljujući odličnoj organizaciji i dobrim manirima stanovništva.
Mada je trešnjin cvet uz vulkan Fuđi najprepoznatljiviji simbol Japana u svetu, smatra se da su sadnice za stabla ukrasne trešnje prvobitno bile donete iz podnožja Himalaja. Posmatranje behara u stara vremena verovatno nije bilo čisto estetski motivisano, već je imalo religioznu osnovu u japanskom šintoističkom verovanju da su biljke žive, odnosno da poseduju duh, te u kultu drveća koje je zbog svoje dugovečnosti i snage posebno poštovano.
Ovaj lep ali u odnosu na vetar i kišu ranjiv cvet, dobro se uklapa u budističko shvatanje o prolaznosti i krhkosti svekolike egzistencije. Zbog toga on je vekovima simbolizovao nestalnost života i iluzornost sveta.
Trešnjin cvet, koji u par nedelja pređe put od nežnog pupoljka do rascvetalog otelovljenja nenametljive lepote, te po dostizanju vrhunca brzo uvene i opadne, tradicionalno simbolizuje sam ljudski život, odnosno, njegovo kratko trajanje i cikluse: rađanje, rast i bujanje životne snage, te slabljenje i smrt.
Ponekad je ta simbolika poprimala specifičnija značenja, pa je trešnjin cvet poređen i sa ženskom lepotom koja buja i pleni, ali brzo vene i sa životom samuraja koji je sjajan i slavan, ali vrlo kratak.
U savremenom Japanu, međutim, razgledanje trešnjinog behara umesto komponovanja poezije i razmišljanja o prolaznosti života ima formu fotografisanje stabala i ćaskanja uz piće i hranu, te praktično predstavlja jednu vrstu estetskog piknika.
Pošto se podudara sa početkom poslovne i školske godine, cvetanje trešnje uzima se i kao simbol novog početka u radu i školovanju.
(RTS)