U velikoj većini zemalja automati za prodaju služe da učine piće i slatkiše lakše dostupnim stanovništvu, ali u Zemlji izlazećeg sunca ti uređaji kao da ovaploćuju potpuno drugu dimenziju ekonomskog života – oni potrošačima, pored napitaka, sladoleda i čokolada, nude i jaja, hamburgere, voće, porcije supe i druga gotova topla jela, zamrznutu hranu, pakovane palačinke, igračke, veš, hulahopke, kozmetičke proizvode i puno toga drugog.
Zbog te raznovrsnosti i neobičnih koncepata koji su u njima primenjeni, one su predmet interesovanja izveštača, miljenice putnika i blogera, te jedan od elemenata koji svakodnevni život u Japanu čini drugačijim i bogatijim.
Japan svetska sila u automatima za prodaju
Naravno, i u Japanu, najveći deo tih mašina, oko 60 posto, služi za prodaju hladnih i toplih pića, kao što su voda, sokovi, čaj i kafa. Najviše takvih automata u toj dalekoistočnoj carevini poseduju američka „Koka kola“ i domaći proizvođači pića, kao što su „Dajdo“, „Santori“, „Asahi“ i „Jakult“.
Zapravo, konstruisanje automata koji mogu i da hlade i da greju napitke je japanska inovacija, koja se pripisuje poznatom preduzeću „Poka“ iz grada Nagoje. Njegov osnivač, Tošikage Tanjita, došao je na ideju da za svoju kompaniju, proizvođača pića, poruči od inženjera mašinu koja leti hladi a zimi greje napitke 1968. godine, kada je pospan, tokom puta automobilom, u prostoru za predah na autoputu pokušao da dođe do tople kafe, ali u tome nije uspeo, jer je gužva u tamošnjem kafiću bila prevelika.
I dok danas po apsolutnom broju automata za prodaju prednjače SAD, čija je populacija tri puta veća od japanske, sa oko 6,4 miliona mašina te vrste, Zemlja izlazećeg Sunca, u kojoj je vrhunac od 5,6 miliona zabeležen 2000. godine, decenijama je država sa najvećom proporcijom automata za prodaju po glavi stanovnika. Međutim, broj tih uređaja, koji je do pre desetak godina još uvek iznosio više od pet miliona, u dalekoistočnoj carevini je u 2022. prvi put pao ispod četiri miliona (zaustavivši se na 3,96).
Pad je naročito primetan od 2015. godine naovamo, jer od tada svake godine broj automata za prodaju u Japanu konstantno opada dva do tri posto.
Najveći uzrok tog fenomena je odricanje od pušenja i znatno smanjenje broja automata koji nude cigarete, a tu su i širenje mreže samoposluga u velikim gradovima, odnosno, prakse naručivanja proizvoda preko Interneta i usluge dostave pića i hrane u kuću, koja je procvetala zahvaljujući epidemiji novog korona virusa.
Ekonomski institut Jano iz Tokija navodi i da se iza smanjenje broja automata za prodaju poslednjih godina nalazi i činjenica da zbog rasta cena struje i nadnica više nije moguće ostvariti profit kakav je postojao u prošlosti, kao i da nedostaje radne snage koja bi te mašine popunjavala proizvodima, te ih tehnički održavala.
Ipak, podsticaj za opstanak automata za prodaju daje to što su oni sada opremljeni uređajima i softverom koji omogućavaju digitalno plaćanje, što znači da je sada u njih moguće stavljati skuplje proizvode i na prometnim mestima ostvariti brži obrt nego u prošlosti, kada su sve mušterije čeprkale po džepovima i novčanicima ne bi li prikupile metalne novčiće za plaćanje. Pomaže i to što se Japan postepeno sve više otvara za stranu radnu snagu, koja bi mogla da nadoknadi pomenutu nestašicu kadrova.
Mada se broj automata za prodaju u protekle dve decenije smanjio za čak milion i po, mašta poslovnih ljudi koji ih koriste za zaradu i/ili promociju svojih preduzeća i dalje je živa, pa su i inovacije i neobična rešenja i dalje česti i fascinantni. Naime, Japanci su i sami svesni da su automati u njihovoj zemlji neobično brojni i bogati kada su u pitanju dizajn i raznovrsnost proizvoda koji se u njima nude, te svoju državu smatraju svetskom silom u automatima za prodaju.
To praktično znači da japanski kupci puno očekuju, a prodavci moraju da se takmiče u originalnosti, duhovitosti i šarmu, kako bi privukli pažnju potencijalnih mušterija i odvojili se od drugih subjekata koji u svom poslovanju koriste automate.
Fascinantne mašine
Zato je i danas u Japanu moguće naići na automate koji prodaju proizvode koji su neočekivani, jer se čine nedovoljno popularnim (poput paradajz sosa, ali i poslastica od pauka i drugih insekata), suviše kabastim (poput pakovanja grisina teških tri kilograma) ili teškim za čuvanje (poput sušija ili salata koje se sastoje od povrća i šunke), odnosno, složenim za spravljanje (postoje, na primer, automati koji kada se pritisne dugme ljušte i gnječe pomorandže praveći sveži ceđeni sok).
S druge strane, ima i proizvoda koji se čine suviše dragocenim ili skupim da bi bili postavljeni u mašine. Tako u Japanu ima i automata koji nude nakit, poput vereničkih prstena, pa i zlatno grumenje, mada su takvi obično smešteni u sedištu firmi koje su ih naručile, odnosno, nisu postavljeni na ulici, ispred supermarketa ili u hodnicima železničkih stanica, kako je to uobičajeno, te su prvenstveno namenjeni reklami.
Nesvakidašnje širokoj upotrebi automata za prodaju u Japanu nesumnjivo su doprineli vrlo solidan javni red i mir, odnosno, činjenica da je vrlo malo vandala koji svoju dosadu i bes iskaljuju na tuđoj svojini, kao i njihova tehnička savršenost, budući je praktično nemoguće doći u situaciju u kojoj takav uređaj „proguta“ novac a da ne isporuči željeni proizvod.
(RTS)