Barselonu i Smederevsku Palanku deli 2.067 kilometara. To Špankinju Laiu Blaskez nije sprečilo da najpre jednom godišnje dolazi u Srbiju, a potom i da se preseli. Odluku je lako donela jer je, kaže, spojila posao i zadovoljstvo. Našla je ljubav i otvorila restoran.
Komplet lepinju je naučila da pravi u jednom restoranu u Užicu.
„I ja sam se oduševila kad sam probala prvi put u životu. I onda sam rekla, kako je moguće da u Palanci, odakle je moj dečko, Smederevska Palanka, nema komplet lepinja“, kaže Laia Blaskez.
Osim komplet lepinje u koju idu jaja, kajmak i pretop, Špankinja je dodala i verziju lepinje sa jajetom i kačkavaljem.
„To je jedna moja receptura pošto u Španiji imamo jedan bokadijo sendvič koji se zove bokadijo beko konteso. To je slaninica i kačkavalj. Imala sam inspiraciju da napravim jednu lepinjicu da ima i kačkavalj i slanina. I, eto, tu je sada u Palanci“ dodaje Laia.
Mašta o tome da otvori restorane širom Srbije i Balkana.
„U Barseloni ne. U Barseloni mi je baš dosadno da budem. Iskreno, ceo život Barselona, po meni je mnogo više lepši život u Srbiji.“
Dok ne stigne španska komplet lepinja u druge gradove, ona do njih stiže objavama na popularnoj društvenoj mreži. Kao pravi domaćin vodi nas kroz grad u kojem živi ne samo zbog ljubavi.
„Ovde u Palanci, verovatno pošto je mali grad, ti možeš uveče da prošetaš lagano, trenkila. Niko te ne dira. U Barselonu uveče moraš jako da držiš tvoja torba i kad uzmeš telefon na ruke, uvek ‘mama ako nešto treba idem brzo kući’“, kaže Laia.
U Srbiji joj se ne sviđaju oni ljudi koji rade posao koji ne vole i nisu ljubazni prema drugim ljudima.
„Na primer, treba ti neki papir, pa ideš na šalter, pa ti otvori neka žena, ljuta, nervozna. To ne volim ni ovde, ni nigde.”
Dvadesetosmogodišnja Špankinja sanja da bude prava Srpkinja. Da dobije državljanstvo, ali ne udajom. Kaže, ići će u svoju Španiju kad god poželi, ali će se vraćati kući – u Srbiju.
(RTS)