Nakon 200 godina života kao šaran u Dunavu, preinačio se u zmaja i vinuo u nebo. Od tada ga devojke viđaju u snovima, drugi među zvezdama i u pričama baba Dragice o zlu i dobru koje su mitska bića donela meštanima.
„To je repatica kao zvezda. Ide svuda. U Kumane moj kum video da leti preko Kumana noću. To niko ne zna da prati, da gleda. Sad svi gledamo u televiziju, niko više ne gleda šta nam priroda nudi”, priča Dragica Popić, pripovedačica iz Dobre kod Golupca.
Zato se golubački zmaj sa Mumom paduri – vlaškom majkom šume i jednom Rusalkom uselio u kulu pet Golubačke tvrđave. I, u obliku projekcije i holograma, dočekuju turiste.
„Zato što je to priča koja je nesvakidašnja, i treba da se priča i prenosi s kolena na koleno, jer prosto oslikava Golubac i narod koji živi u njemu”, izjavila je Marija Živanović Ilić iz Narodne biblioteke Golubac.
Golubački zmaj i druga bića iz priča odavno su zaposela magnete, obeleživače, šolje i ostale golubačke suvenire. Turistička organizacija i Narodna biblioteka uspele su da im daju i glas.
„Priče je pisao naš poznati mladi pisac epske fantastike Miloš Petković. On je praktično iz različitih priča i legendi o ovim bićima napravio neko svoje viđenje. A kasnije su kroz ilustracije i animaciju oni na neki način i oživeli”, kaže direktorka TO Golubac, Jelena Petrović.
Nova, jedinstvena prezentacija nematerijalnog kulturnog nasleđa izvedena je uz pomoć Giza, kroz projekat Evropske unije za kulturno nasleđe.
(RTS)