Istorija jednog mesta, ali i životne priče nepoznatih ljudi ispisane mastilom sačuvane su u Brankovim albumima koje čuva kao svoje najveće blago. Koliku vrednost imaju za njega govori i podatak da je pojedine razglednice plaćao i dvadest puta više od početne cene.
„Najdraža mi je prva koju sam kupio na nekoj licitaciji. Neki su se javili, krenuli sa pet evra, došli na 17 i onda sam ja ponudio sto jedan evro, zaokružio i pobegli su svi“, kaže Branko Pejak.
Razglednice iz Banje Koviljače putovale su širom zemlje, ali i Evrope.
„Razglednicu gde se javlja jedan gospodin prijatelju, javlja se iz Banje Koviljače, piše mu u Beograd i kaže, ‘ovde je prelepo, ali je i skupo. Koviljača je skuplja od Karlovih vari’. Karlove vari u Češkoj su tad bile jedna možda vrhunska banja u Evropi“, priča Branko.
Uz kraljevsku porodicu Karađorđević, na odmor u Koviljaču dolazili su ministri, trgovci i svi viđeni ljudi tog vremena. Kao znak prestiža građene su i velelepne vile za odmor, koje su zbog svoje lepote prikazane i na razglednicama.
„To je jedan period, ja mislim najblistaviji u Banji Koviljači, u to vreme je i Kur salon otvoren, vile su završavane, kralj i ostali su dolazili ovde, to je bio povod da dolaze i ostali, da kažemo, bogataši. Neko je bio na Kanarima, na Floridi da se pohvali, a u to vreme je bilo ‘ja sam bio u Banji Koviljači’. Koviljača je bila skupa to znamo iz tih priča da je muzika plaćala da dođe da svira u Kur salonu“, navodi Branko Pejak.
O istorijskoj vrednosti Brankove kolekcije govori i to da su mnogi hroničari i pisci arhivsku građu pronalazili upravo u njegovim albumima.
(RTS)