Tako kratka reč, a toliko teorija o nastanku…
Kratka i česta poštapalica „bre“ nosi jako duboku priču o svom nastanku. Ne samo jednu, već nebrojeno njih, i sve su donekle uverljive, pa ne zna čovek kome da veruje.
Kako piše ddl.rs, tuđica koju koristimo u svakodnevnom razgovoru postala je deo našeg vokabulara i za sada nije toliko iritantna kao novopečene reči od kojih se diže kosa na glavi. A da li ste se ikada zapitali odakle zapravo „bre“ vodi poreklo? Ko je mogao da pretpostavi toliku maštovitost oko reči od tri slova?
Mnoge teorije o nastanku su toliko zanimljive da jednostavno želite da verujete u svaku od njih.
Vikipedija kaže da su „bre“, „be“, „re“, „more“ česti uzvici u Srbiji. U narodnim pesmama i pripovetkama 17. i 18. veka pojavljuje se u oblicima „bri“ i „bro“. Potiče, kažu, iz grčkog jezika, a koristi se u bugarskom, makedonskom, rumunskom, albanskom, grčkom i u rumelijskim narečjima turskog jezika.
U daljoj potrazi po forumima se tek mogu pronaći maštovite teorije o prenošenju „bre“ sa kolena na koleno u punom sjaju. Neki od korisnika su napisali svoje viđenje:
„Teško je prevediva, a ima isto značenje kao i „more“. U najslobodnijem prevodu znači – hej; ti; čoveče. Koristi se kod naglašavanja govora, skretanja pažnje i potenciranja važnosti iskazanog.“
„Mile bre, na keltskom Mile bri, imalo bi, na primer, značenje slično našem ‘poštovani Mile’ ili ‘Mile the silni’. Naravno, keltsko ‘bri’ koje znači i poštovanje, moć, snagu, nema veze sa srpskim bre, mada ima veze sa srpskim bregom ili brdom. Umesto ‘bre’ se može upotrebiti reč ‘brat’ sa, maltene, istim značenjem, na primer: ‘Hajde, bre, šta ti je!’ ili, ‘Hajde, brate, šta ti je!’. Nešto slično možemo videti u engleskom jeziku, gde je reč brother redukovana u ‘bro’, sa istim značenjem – ‘hey bro!’, što podseća na naše ‘hej bre!?’“
Ova verzija je naš favorit:
„Verovatno ste do sada bezbroj puta čuli za priču da ova reč vodi poreklo iz turskog jezika, i da je njeno izvorno značenje ‘glupak’, ‘magare’ ili ‘budalo’. Skoro sam čuo jednu zanimljivu i dosta ubedljivu tezu da je ova reč uzeta iz ladino jezika, onim koji su govorili Sefardi, španski Jevreji, u koji je došla iz španskog. Uglavnom, jedna uzrečica beogradskih sefarda bila je ‘hombre’, što na njihovom, kao i na španskom, znači ‘čoveče’. Hombre – bre. Jasno je da su nekadašnji Dorćolci jednostavno skratili reč, i došli do onoga što je danas znak našeg prepoznavanja gde god da se čujemo.“
Pomoć smo potražili i u novinskim tekstovima, a u jednom od njih piše sledeće: „Za Đorđa Popovića Daničara ‘bre’ je turska interjekcija, koja se upotrebljava u gnjevu ili zovući nižega od sebe, znači ‘hej, ej!’ On navodi i glagole izvedene od ovog uzvika: brekati se i brecati se, od kojih je samo ovaj drugi i danas u upotrebi. Kaže se još i breckati, brecnuti (breknuti), što znači viknuti nabusito, oseći se, i brečati se.
Ima i dosta drugih izvedenica: brecav, brecasto ili nabusito, osorno; breckalo je onaj koji se često breca; breculja je, opet, naziv za muvu, a tako se zove i ženska osoba koja se često breca; dok je brecaj – udar. Postoji, najzad, i prezime Brecić. U Turskoj, Bugarskoj i Makedoniji u upotrebi je oblik be, dok je kod ostalih balkanskih naroda bre. Zanimljivo je da se ova tuđica koja se smatra i turcizmom obično objašnjava drugim tuđicama kao što su ‘hajde’, ‘de’, ‘more’.“
Srpski rečnik je objasnio ovako:
Bre – turska uzvičica za skretanje pažnje na ono šta se kaže:
1. U ljutnji, uz pretnju i slično: more, ama. – ‘Ne laži, bre’ ili ‘Slušaj, bre!’ ‘Bre, kad te uhvatim, prebiću te’.
2. U čuđenju – ‘Bre, pobedi on sve’.
Posle ovih nekoliko objašnjenja ne sumnjamo da vam je pomućena pamet, pa ko će sve to da zapamti, bre?! Ipak, korisno je znati kakva sve tumačenja ove uzrečice postoje i koliko je ljudska ideja ponekad kreativna. Kada sledeći put u besu, sreći ili čuđenju izgovorite čuveno „bre“, moći ćete da objasnite šta to zapravo znači.
(Krstarica)