Veliki broj filmova, kao i crtanih filmova za decu i one nešto starije, smešten je na dnu mora. Mnogi od nas su kao deca maštali o tome kako izgleda taj svet, šta sve kriju dubine i koliko ima izgubljenih dragocenosti na dnu mora.
Italijanski ribar Paolo Fanćuli je ribar aktivista koji se bori za očuvanje prirode i nastoji da očuva i zaštiti morski ekosistem od ekonomskih interesa. Zato je stvorio podvodni muzej u regionu Toskana u luci Talamone koji se zove „Kuća ribe“ i okuplja i umetnike i preduzetnike koji žele da spreče ilegalno kočarenje tj. ribolov mrežom koju brodovi vuku po dnu mora skupljajući sve što im se nađe na putu.
„More je moj život i za mene je bio vrlo emotivan momenat otvaranja Muzeja na dnu mora. Da sam nastavio da stavljam betonske blokove niko na to ne bi obratio pažnju, ovako sam stavio umetnička dela i evo i vi ste tu došli da vidite“, navodi Paolo Fanćuli.
Paolo je postavio razne skulpture po dnu ne bi li na taj način zaštitio floru i faunu od mreža kočara. To je njegovo oružje u borbi protiv komercijalnog ribolova. Skulpture hvataju mreže koje se u njih upletu i na taj način štite morski život u tom delu italijanskog mora.
Četrdeset godina je pokušavao da ubedi vlasti da saslušaju njegove razloge i smatra da bi moglo da se učini mnogo više ne bi li se sprečilo uništavanje prirodnog staništa riba i ilegalnog ribolova koje ostavlja velike posledice po sve nas.
„Već godinama pričam isto i ništa se ne menja. Ako odete u zaštićene rezervate poput Đanutija, Montekrista, Izole delbe, Kapraje, Pijanosa, taj piraterijski ribolov sve uništava, oni isključe noću satelite, spuste lance i mreže, izgrebu i unište dno mora. Krajnje je vreme da političari izađu na teren“, naglašava Fanćuli.
Postavio je 44 ogromne statue u more na dubinu od sedam metara tako da mogu da ih zapaze i ronioci. Radi se o skulpturama žena, sirena, ogromnih školjki, morskih zvezda, stubova kao iz antičke Grčke, ljudskih figura pokrivenih algama koje je ribar tamo stavio da niko ne bi pecao u blizini obale jer kako sam Paolo kaže: U krugu od tri milje pecanje nije dozvoljeno.
Takva vrsta ribolova uništava i biljku posidoniju koja raste na morskom dnu i za podvodni svet je važna isto koliko i za nas amazonska šuma. On je ove godine na dno postavio nove četiri skulpture kako italijanskih umetnica, tako i beograđanke Maše Paunović.
„Moja skulptura se zove Nautilus. Od nas je traženo da napravimo duboki reljef, ne trodimenzionalnu formu, tako da moj Nautilus podseća na školjku. On nije pravi Nautilus nego više kao ostatak tog podvodnog sveta. To je bila ideja, da se vratimo na fosile, da to more nije privatno nego da je od cele planete. Važno je da istaknemo more i njegovo dno jer treba da se bavimo očuvanjem podvodnih površina i biljaka koje tu rastu“, objašnjava Maša Paunović.
Paolo na sve načine pokušava da osvesti javnost kada je u pitanju važnost života stanovnika mora. Njegova ambicija je da dostigne broj od stotinu statua što bi predstavljalo ne samo turističu atrakciju već i mogućnost da se ljudima objasni da uništavanje morskog dna čini ogromnu štetu čovečanstvu.
To je objašnjeno i u knjizi pod nazivom Kuća riba, priča o ribaru Paolu, jer kako on kaže, važno je znati šta jedemo, kako je to što jedemo ulovljeno i kakav uticaj ima na život na planeti.
(RTS)