„Pčelarenjem iz fotelje“ možemo da se bavimo zahvaljujući inovativnom dizajnu koji omogućava beskontaktno sakupljanja pčelinjih proizvoda – meda, polena i propolisa. „Već postoje te kućne ogledne košnice. Nihov zajednički naziv je observation hive, međutim, ono po čemu smo mi jedinstveni, ne samo kod nas nego i na globalnom nivou to je da ona ima posebne dodatke koji se kače na ovaj postojeći sistem. Tako da mi možemo dobiti skoro svaki pčelinji proizvod potpuno beskontaktno“, kaže pčelar dr Slobodan Dolašević.
Ovakav koncept omogućio je dobijanje pčelinjih proizvoda bez uznemiravanja pčela. Kolonija se po potrebi može i proširivati dodavanjem šestougaonih modula, koji su sa spoljnim svetom povezani kroz poseban otvor i cev kroz koju se pčele kreću.
„Mi često volimo da se našalimo kako je ovo jedini kućni ljubimac koji je stalno pušten. Pčele ulaze i izlaze kroz ovo crevo, unose nazad polen u košnicu, gde možete da vidite deo za sakupljanje polena. Takođe imamo deo za sakupljanje pčelinjeg otrova, medišnji deo gde možete da uzimate med u vašem domu, deo za apiinhalaciju, gde se inhalirate i deo za propolis. Imamo takođe i deo za prihranu pčela, međutim to sada nije potrebno jer one zaista imaju zalihu hrane, jedino u zimskim uslovima kada im to nedostaje, dodaje se ova hranilica i vi možete da prihranite pčele mednim sirupom“, ispričala je Marijana Dolašević, dipl. inženjer poljoprivrede.
„Svi pčelinjaci koji su locirani u centru grada, možemo reći da su ti pčelinjaci bili mnogo produktivniji od pčelinjaka koji se nalaze u nekim ruralnim sredinama. Zbog čega je sve to tako? Čim izađemo iz gradske sredine, mi nailazimo na polenske pustinje gde vi imate hektare nekih monokultura, kao što je kukuruz, kao što je suncokret, kao što je recimo pšenica“, izjavio je pčelar dr Slobodan Dolašević.
Urbana sredina bogata je raznovrsnim cvetnicama koje nisu izložene pesticidima i drugim hemikalijama koje se koriste u poljoprivredi.
„Možemo reći da mi nemamo kukuruz ovde, da nemamo suncokreta, ali ono što mi imamo to je parkovsko bilje, različito korovsko bilje, dakle možemo reći da je mnogo raznovrsniji polen u gradskim sredinama nego na samoj periferiji“, rekao je pčelar Dolašević.
Očekuje se sve više ovakvih košnica u gradovima.
„Trenutno imamo nekoliko košnica u samoj Srbiji u nekoliko gradova. Imamo u Beogradu, imamo u Novom Sadu, imamo u Kragujevcu. Takođe, evo možemo se pohvaliti da je naš saradnik koji je trenutno u Litvaniji instalirao prvu košnicu u osnovnoj školi. Takođe, sledeće nedelje idem u Hrvatsku, tamo ću instalirati na jednom fakultetu takođe ovu košnicu, gde će moći studenti sa biološkog odseka da posmatraju pčelinju zajednicu i da uče kako se pčele ponašaju“, dodaje dr Dolašević.
Kućna košnica je istovremeno i svojevrsna kućna apoteka. Osim inhalacije vazduhom iz košnice, blagotvoran je i umirujući terapijski efekat gledanja same košnice i pčelinjih društava. Pčele su najvažnija bića na planeti, a ovakvi izumi podsećaju na to koliko je važno držati pčele blizu ljudi i urbanih staništa kako bi nastavile proces oprašivanja.
(RTS)