Što bi neko bacio i odložio, oni sakupljaju i koriste. Kese, papir, najlon, suvo cveće ubrano kraj puta materijali su za neobične kreacije. U radionici Tehnološkog fakulteta uz talenat najvažnija je mašta.
“Pokazujemo time da može i tim materijalima da se sastavi nešto u jednu celinu koje može da bude nosivo i samim tim možemo doprineti da ljudi shvate da je priroda jedno blago”, kaže Anđela Manasijević, studentkinja industrijskog dizajna tekstila.
“Ideja rađa novu ideju i onda krenemo od nečega i ne znamo ni sami gde će i kako će da se završi sazreva, sama ideja sazreva tokom procesa rada”, objašnjava profesor dr Vladimir Stanković koji predaje oblast primenjene umetnosti.
Uzeto iz okruženja, inspirisano planetom zemljom i njenim elementima. Na vodu, vazduh, vatru i zemlju asociraju boje, materijal, detalji. Milenu Krstić, studentkinju završne godine pokrenuo je vazduh, a poigrala se i kombinacijom elemenata.
“Smišljamo sami teme i onda samim tim koliko je to nama inspirativno mi toliko mašte uključujemo tu”, navodi Milena Krstić, studentkinja industrijskog dizajna tekstila.
Drugačije, kreativno,sa porukom. Studentkinje su svaki ovaj model sa zadovoljstvom ponele.
“Stvarno je interesantno i uzbudljivo na isti način. – Kako se to uopšte oblači, jel to teško obući? -Pa nije, stvarno je jednostavno za par minuta smo ovo obukle”, kaže Jovana Avramović, studentkinja Tehnološkog fakulteta, a Aleksandra Milanović, takođe studentkinja Tehnološkog fakulteta dodaje: „Imamo kese, imamo flaše, staklo koje stalno bacamo, imamo ovu gumu i plastiku iskorišćenu ovde.”
Prepoznatljiv po tekstilstvu, u gradu tekstila, Tehnološki fakultet prati naučne i tehnološke korake, potrebe tržišta i spaja studijske module. Ekološko inženjerstvo se nametnulo, iako na prvi pogled nije blisko industrijskom dizajnu.
“Veći deo istraživanja kojim se bave ne samo ova dva modula se odnosi na upotrebu otpadnog materijala, u stvari u svetu taj termin otpadni materijali ne postoji, to je ustvari sirovina za neke druge proizvode”, kaže profesor dr Dragiša Savić, dekan Tehnološkog fakulteta u Leskovcu.
I dok jedni prljaju okolinu, oni čiste, nastavljaju da sakupljaju i pokazuju da se od smeća mogu napraviti kreacije, ali i bio goriva, kozmetika. Praktična ekologija na delu.
(RTS)