Gužve, semafori, saobraćaj, buka – tako je živeo i Vasilije. Ceo život proveo je u centru Beograda, a onda je odlučio da stan zameni montažnim objektom na placu u Velikoj Moštanici. Malo po malo, domaćinstvo se širilo i to na pomalo neobičan način.
„Meni moj kum da auto na korišćenje, pošto nisam mogao da ga vozim ja njega poklonim. Taj čovek ga je vozio, vozio i onda mi ga je vratio nakon par godina. Šta da radim sa tim autom, dam oglas menjam auto za kozu, taj auto je vredeo mnogo više, ali ja ne gledam vrednost svega. Taj čovek je bio u čudu, da ga ne prevarim, jer ja jednostavno nisam hteo novac, hteo sam životinje i stvarno je to pun pogodak. Sada ispada da ove koze vrede mnogo više od auta“, rekao je Vasilije.
Kaže da nisu zahtevne, ali su probirljive. Neće da jedu travu pokošenu kosilicom, pa Vasilije mora po starinski, kosom.
„Ne mogu jedna bez druge, tačno vas životinja uči da treba da imamo jednu zajednicu. Gledam kako se slažu koze sa ovcama i tačno se zna poredak i mnogo može da se nauči od životinja“, rekao je Vasilije.
Vasilije i dalje radi u centru, a sin ide u školu, a živi na selu.
„Lepo je jutro, kad se ustane, kad je mirno i tiho i kad praviš raspored za taj dan. Popiti kafu, rakiju, šta ćemo kako ćemo, ako smo kući ceo dan. Lepo je veče, lepo je popodne kad imate hlad, hvala Bogu, ne peče me sunce i stalno duva neki vetrić, tako da uvek možete da nađete neko mesto gde bi nešto napravili i kad je najviša temperatura“, rekao je Vasilije Kovačević.
Vasilije i njegove koze uskoro će se zajedno naći i na sceni, opet neobičnog Moki teatra. I neće daleko putovati, osim ako ne krenu na turneju, u komšijskom dvorištu priprema se predstava „Pastir“.
(RTS)